Vitamin D

02.02.2012. - 07:43

Vitamin D je otkriven početkom 20.-og veka, kada su američki naučnici Elmer McCollum i Marguerite Davis otkrili novu supstancu u ulju jetre bakalara. Britanski lekar Edward Mellanby je psima davao ulje jetre bakalara. Primetio je da psi nisu obolevali od rahitisa. Prvobitno je ta uloga pripisana vitaminu A, da bi se ubrzo shvatilo da je antirahitično dejstvo zapravo dejstvo novog vitamina, i pošto je bio 4.-i vitamin po redu dobio je naziv vitamin D.

Iako mu je naziv vitamin D, ponaša se u organizmu više kao hormon. Za čoveka su značajni D2 (ergokalciferol) i D3 (holekalciferol). Steroidne su strukture, liposolubilan i sintetiše se iz provitamina u interakciji sa ultravioletnim zracima (holekalciferol). Ergokalciferol nastaje iz ergosterola koji se nalazi u biljkama (pšenica, grašak, spanać, kupus, kvasac i pečurke). Bogat izvor vitamina D su pre svega riblje ulje, žumance jajeta, jetra, mleko, maslac.

Osnovna uloga vitamina D je u održavanju homeostaze kalcijuma i fosfora kao i uticaju na imunogenezu, spermatogenezu, epidermalne ćelije, ovulaciju, ćelijsku diferencijaciju, laktaciju...U uobičajenoj praksi se vitamin D dodaje bebama do 2 godine života kao prevencija rahitisa. Intenzivno se razjašnjava njegova uloga u formiranju imunog odgovora, i smatra se da je ona daleko značajnija nego što se do sada mislilo. Viši nivo vitamina D smanjuje incidencu raka kolona, dojke, jajnika, bubrega, pankreasa, prostate i drugih kancera. Pored tradicionalno poznate uloge u metabolizmu kalcijuma, pretpostavlja se da deficit vitamina D može biti značajan faktor i za pojavu nekih autoimunih oboljenja (dijabetes tipa 1, multipla skleroza, reumatoidni artritis, osteoporoza).

Veliki je broj faktora koji utiču na nivo vitamina D u krvi kao npr. uzrast, etničko poreklo, index telesne mase, upotreba lekova i suplemenata i naravno izlaganje suncu. U odsustvu sunca potreban je veći unos vitamina D. Koncentracije vitamina D u krvi za koje se smatra da su dovoljne za većinu osoba su od 33-100ng/ml (81-250 nmol/l). Antikonvulzivi, tiazidni diuretici, kortikosteroidi, heparin, nikotin, lekovi koji blokiraju apsorpciju lipida (holestiramin, holestipol, ezetimib, orlistat) sprečavaju apsorpciju vitamina D.

Blaga deficijencija vitamina D je mnogo češća nego njegovo predoziranje. Gojazne i starije osobe kao i osobe sa tamno pigmentovanom kožom, pušači, pacijenti oboleli od hroničnih oboljenja bubrega i jetre su u većem riziku za deficijenciju vitamina D. Takođe na niži nivo vitamina D utiče i zima (dani su kraći i sa manje sunca), zaštitne kreme za sunce, aerozagađenje, udaljenost od ekvatora kao i dug boravak u kući ili instituciji.

Sledeća tabela prikazuje sadržaj vitamina D u nekim namirnicama:

Sardine	8 µg/100g
Riblje ulje	210 µg/100g
Jetra	0,75 µg/100g
Mleko	0,03 µg/100g
Žumance jajeta	1,75 µg/100g
maslac	0,75 µg/100g

1µg = 40 I.U. vitamina D

Preporučene dnevne doze vitamina D ( preporuka Nacionalnog zdravstvenog instituta, Odeljenje za dijetetske suplemente U.S.A.) možete pogledati u sledećoj tabeli:

životna dob	muškarci	žene
0-6 meseci	400 I.U.	400 I.U.
1-13 godina	600 I.U.	600 I.U.
14-18 godina	600 I.U.	600 I.U.
19-50 godina	600 I.U.	600 I.U.
51-70 godina	600 I.U.	600 I.U.
>70 godina	800 I.U.	800 I.U.

Jedinica za farmakoinformatiku

Dipl.farm.spec. Bošković Ana