Alergija je odgovor imunog sistema organizma na uobičajeno bezopasne supstance kao što su polen, hrana ili kućna prašina. Alergije su široko rasprostranjene i pogađaju svaku četvrtu osobu nekada u životu. Svake godine broj osoba sa simptomima alergije raste za 5%, od čega je polovina dece. Poslednje studije ukazuju na značajno povećanje incidence alergija na hranu, posebno među decom a do sada su alergijski rinitis i astma imali vodeće mesto.

Naš organizam ima automatsku reakciju na pretnju, i kod onih sklonih alergijama on uobičajene agense smatra kao opasnost i razvija snažan odgovor na njih. Alergije mogu biti posredovane Ig-E antitelima i tako ih i klasifikujemo, na IgE - alergije i ne-Ig-E alergije. Ig-E alergije su sa naglim početkom, i razvijaju se odmah nakon izlaganja alergenu, dok ne-Ig-E alergije znatno kasnije od trenutka izlaganja alergenu razvijaju simptome, što može biti problem u identifikaciji alergena.

Lokalna preosetljivost nastaje posle ulaska antigena prirodnim putem: preko kože, disajnim putevima ili preko digestivnog trakta. Tada se oslobađaju lokalni medijatori na mestu ulaska antigena, pa su simptomi ograničeni na jedan organ (bronhije, sluzokoža nosa, koža). Klinički ove reakcije manifestuju se kao gušenje, alergijska kijavica, urtikarija, svrab. Opšta preosetljivost organizma je anafilaktički šok, retka je i često se završava letalno, a obično je izazvana unošenjem velike količine antigena direktno u krv ili ubrizgavanjem u mišić (najčešće lekova na koje je osoba alergična). Zbog naglog oslobađanja histamina iz mastocita i bazofilnih granulocita, menja se propustljivost krvnih sudova i time naglo pada krvni pritisak (kolaps).

Hrana koju koristimo se promenila u poslednjih 30 godina više nego vekovima do tada. Sve se manje unosi sveže voće i povrće a sve više prerađeni proizvodi u kojima nema dovoljno nutritijenata (vitamina D, omega-3 nezasićenih kiselina, antioksidanasa...). Zagađenje je postalo uobičajeno, a u vazduhu se nalaze snažni iritansi. Hipoteza o preteranoj higijeni je veoma zastupljena u teoriji o razlozima povećanja broja obolelih od alergija. Našem imunom sistemu je potrebno da bude pobuđen u pravo vreme, još u ranom detinjstvu, tj. da se susretne sa potencijalnim patogenima i na taj način izgradi svoj odbrambeni štit protiv njih. I poslednje ali ne manje važno je svakako genetska predispozicija osobe ka alergijama. Ako je jedan od roditelja sklon alergijama (posebno majka) šanse da dete oboli od alergije su 50% veće, a ako su oba šanse su 60-80% veće.

Lekovi koji se koriste u terapiji alergijskih stanja su mnogobrojni, ali najzastupljeniji su antihistaminici. Oni blokiraju preterano oslobađanje histamina, i degranulaciju bazofilnih granulocita i mast ćelija, i tako sprečavaju neumerenu reakciju organizma na uobičajeni antigen. Čudno, ali i moguće je da se i na ove lekove može stvoriti alergija, i to kada se oni koriste u obliku masti i krema. Bezbedni su lekovi i izrađuju se u obliku sirupa za najmlađe, i kao kreme koje su od velike pomoći kod uboda insekata. Nazalni sprejevi i kapi za oči sa antihistaminicima pomažu kod iritacije nosne sluznice i iritacije oka. Kortikosteroidisu jako korisni u alergijskim stanjima jer sprečavaju da alergijska reakcija preraste u inflamaciju. I kortikosteroidi su dostupni u vidu krema, kapi za nos i kapi za oči a ponekad se moraju primeniti i tablete koje imaju sistemski efekat i time veću mogućnost pojave neželjenih efekata. Neretko se moraju alergijska stanja tretirati i antibioticima, jer inflamacija može da uzme maha, ali postoje i preventivni tretmani za osobe kojima je ustanovljena preosetljivost na određene alergene. Na-hromoglikat se obično izrađuje u obliku kapi i olakšava alergijske probleme oka znatno bolje od anti-histaminika. Leukotijeni su noviji lekovi koji redukuju proizvodnju mukusa i inflamaciju, sličnog efekta kao steroidi ali sa mnogo manje neželjenih dejstava. Anti IgE antitela nisu u širokoj upotrebi (samo za osobe starije od 12 godina sa ozbiljnom atopijskom astmom), ali postoje podaci da uz njihovu primenu često nije neophodno koristiti inhalacione sterioide. Kalcineuronski inhibitori (Takrolimus i Pimekrolimus) smanjuju kožne inflamacije posebno kod ozbiljnih atopijskih ekcema. Koriste se ako kortikosteroidi nisu dali poboljšanje, a moguće ih je koristiti čak i u predelu oko očiju. Izazivaju neprijatan osećaj toplote na tretiranom mestu, ali se ta senzacija smanjuje vremenom.

Jedinica za farmakoinformatiku