Reč "alkohol" je arapskog porekla, "al-kohl" znači vrlo fin. Međutim, proizvodnja alkohola postojala je mnogo pre nastanka arapske kulture. Najraniji poznati pisani zakon o alkoholu je Hamurabijev zakonik iz Vavilona (2000 godina pre n. e.). Njime je regulisana prodaja piva i vina, zaštita onih koji konzumiraju alkohol i odgovornost onih koji ga prodaju. U Sparti, pre 3000 godina, prema naredbi kralja, pijancima su odsecane noge.Interesantno je da su Rimljani alkoholičare smatrali bolesnim ljudima. Rimska država je svojim zakonima posebno zabranjivala pijenje ljudima mlađim od 30 godina, jer se smatralo da su te godine najvažnije za stvaranje porodice i potpuno fizičko i intelektualno sazrevanje. Mojsije i Muhamed zabranjuju upotrebu alkohola. Isus je izabrao vino da simbolizuje Njegovu krv.

U naše vreme većina zemalja ima aktivnu politiku prema alkoholu, trudeći se da minimizira učinak alkohola ograničavajući konzumaciju pravilima, taksama, tretmanom i prevencijom.

Alkoholizam je globalni problem koji kompromituje individuu ali i socijalni razvoj. SZO (Svetska zdravstvena organizacija) ukazuje na neke alarmantne statističke podatke koji su vezani za alkoholizam:

  • svake godine umre 2,5 miliona ljudi od posledica upotrebe alkohola
  • 320.000 mladih između 15 i 29 godina umre od uzroka povezanih sa upotrebom alkohola (to čini 9% smrti u ovoj starosnoj grupi)
  • alkohol je treći faktor rizika za nastanak hroničnih bolesti
  • alkohol je povezan sa mnogim ozbiljnim socijalnim i razvojnim problemima koji uključuju nasilje, zanemarivanje i zlostavljanje dece kao i absentizam (izostajanje sa posla)

Definicija alkoholizma SZO iz 1951.- e godine, glasi:

"Alkoholičarem se smatra osoba koja ekscesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika, da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja; poremećaje odnosa s drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znakove takvog razvoja. "

“Alkoholizam je hronična, progresivna bolest, recidivantnog karaktera, koju karakteriše želja za pijenjem alkoholnih pića u cilju postizanja zadovoljstva. U razvojnoj fazi bolesti obavezno nastaju telesna i duševna oštećenja, koja su posredno ili neposredno posledice uzimanja alkohola. Progresivna deterioracija ličnosti je glavna karakteristika ove bolesti.”(Despotović)

Alkohol dovodi do gubitka inhibitorne funkcije kore velikog mozga na subkortikalne strukture. Mozak je “dekortikovan”. Razum i kontrola se smanjuju i gube, a nagoni i osećanja dominiraju u ponašanju alkoholisane osobe. Usled paralize nervnih centara, dolazi do poremećaja spretnosti pokreta. Tada nastaje saplitanje jezikom, teturanje, psihička otupelost, a mogu da se jave i kraći ili duži periodi pomućenja svesti kada se čovek ničega ne seća. Ako se pijenje nastavi, naročito ako se to učini naglo, dolazi do akutne paralize vitalnih centara u mozgu i produženoj moždini koja dovodi do teškog trovanja, dubokog besvesnog stanja i do smrti.

Organizam žene je mnogo osetljiviji na toksično dejstvo alkohola nego organizam muškaraca. Žene su niže rastom i manje telesne težine, a telo im sadrži više masti nego telo muškaraca. Alkohol ne može dobro da cirkuliše kroz masno tkivo, jer je ono slabo prokrvljeno, pa se zato brže postižu visoke koncentracije alkohola u krvi.

Alkohol oštećuje mnogo više od fizičkog i psihološkog zdravlja alkoholičara. On uništava blagostanje i zdravlje ljudi iz bliske okoline alkoholičara. Alkoholisana osoba neretko izaziva saobraćajne udese, ponaša se agresivno, dolazi u sukobe sa kolegama na poslu, rođacima, prijateljima, članovima porodice... Zbog svega ovoga negativni uticaj alkoholozma seže duboko u društvo.

Alkoholičar vremenom razvija niz patoloških stanja jer alkohol destruktivno utiče na sve ćelije organizma. Svako četvrto lice koje zloupotrebljava alkohol boluje od ulkusne bolesti. Takođe postoji mogućnost ciroze jetre, masne infiltracije srce, fibroze miokarda, polineuropatije, oštećenja bubrega, kože, retine kao i stvaranje epileptoidnog žarišta. Kod velikog broja alkoholičara izraženo je proširenje moždanih komora kao i difuzna kortikalna atrofija. Alkohol blokira sintezu testosterona pa kod muškaraca alkoholizam dovodi do impotencije, ginekomastije (uvećanje grudi) i atrofije testisa. Kod žena alkohol smanjuje plodnosti i povećava šanse za oboljevanje od raka. Oko 10% slučajeva raka dojke može se pripisati alkoholu. Kod novorođenčadi čije su majke tokom trudnoće pile alkohol, javlja se fetalni alkoholni sindrom. Javlja se kao posledica naglog prekida uzimanja alkohola koje je dete, dok je bilo u materici, dobijalo iz majčine krvi.

Alkoholizam mladih ima određene specifičnosti (razlike) u poređenju sa alkoholizmom odraslih lica.Sve što se fenomenološki ispoljava kod mladih alkoholičara je burnije i dramatičnije nego kod starijih alkoholičara. Sklonost ka kombinovanju više vrsta alkoholnih pića ili pijenje istovremeno sa drugim psihoaktivnim supstancama je osnovna karakteristika mladih alkoholičara. Da problem bude još kompleksniji, uzrast u kome su adolescenti je veoma burno doba sazrevanja i suočavanja sa svetom odraslih koje i adolescenti bez problema zavisnosti teško proživljavaju. Sa jedne strane alkohol daje snagu, samopouzdanje, sigurnost, odlučnost. Sa druge strane alkohol još više potencira i fiksira sve te teškoće i onemogućuje adolescenta da ih kroz traženje i nalaženje pravog puta razreši i odraste.

Glavno oružje za pobedu bolesti i glavna garancija za uspeh u lečenju je volja pacijenta da se oslobodi alkoholizma, njegova saradnja sa terapeutima i doslednost i disciplinovanost u održavanju postignutog uspeha. Disulfiram je lek koji izaziva veoma izražene simptome intoksikacije kod alkoholičara koji nastave sa uzimanjem alkohola. On se uzima uz osobu koja kontroliše redovnu terapiju i stanje pacijenta koji se leči od ove bolesti zavisnosti, posle tretmana detoksikacije.

 „Mada je mnogo ljudi probalo, ni jedan još nije pronašao način da pije za život” Jean Kerr

Jedinica farmakoinformatiku