Imunitet
Postoje dve vrste imuniteta : urođeni i stečeni imunitet. Urođeni imunitet sastoji se od niza nespecifičnih mehanizama odbrane. Ova vrsta imuniteta prisutna je od rođenja i predstavlja prvu liniju odbrane. Deluje neposredno u roku 96 sati, i nema imuno »pamćenje«. Stečeni ili specifični imunitet se razvija postepeno nakon rođenja, a podrazumeva da za svaki antigen postoji specifičan imunski odgovor. Limfociti i antitela sastavni su deo stečenog imuniteta.
Imunski odgovor može biti humoralni (usmeren protiv bakterija) i ćelijski (protiv virusa, malignih tumora).
Humoralni imunski odgovor zasniva se na stvaranju specifičnih antitela protiv određenog antigena. Nakon prodora antigena u organizam i njegovog prepoznavanja, B limfociti se pretvaraju u plazma ćelije koje luče antitela protiv jednog ili više antigena koji su prouzrokovali imunsku reakciju.
Ćelijski imunski odgovor se odvija tako što T limfociti dolaze u direktan kontakt sa antigenom, čak i bez lučenja antitela od strane B limfocita. Ćelijski imunski odgovor značajan je kod virusnih i gljivičnih infekcija, kod malignih tumora, transplantacije organa. T limfociti ne stvaraju antitela, već luče supstancije koje se nazivaju citokini. Ti molekuli deluju kao posrednici između ćelija i uništavaju oštećene ćelije, ili podstiču druge ćelije imunskog sistema na imuni odgovor.
Imunologija je nauka u razvoju poslednjih 30 godina. Kliničke studije koje se bave ispitivanjem preparata za jačanje imunskog odgovora ne daju jasne zaključke, najpre zbog parametara koji su teški za procenu.
Imunitet slabi zbog neredovne i nepravilne ishrane, fizičke neaktivnosti a stručnjaci posebno ukazuju na loš uticaj akutnog i hroničnog stresa. U starosti, kod terapije imunosupresivnim lekovima kao i u različitim patološkim stanjima imunski odgovor biva izmenjen i neophodno je koristiti preparate za jačanje imuniteta.
Prosti šećeri i alkohol smanjuju aktivnost limfocita. Potrebno je unositi kvalitetne proteine jer ishrana siromašna proteinima slabi T ćelijski odgovor, ali i broj i funkciju makrofaga. Cink, selen, gvožđe, bakar, folna kiselina i vitamini A, C, E, grupa vitamina B su neophodni za funkcionisanje mnogih procesa imunskog odgovora.
U stresu se pojačava lučenje kateholamina-adrenalina i noradrenalina i kortizola. Kateholamini negativno utiču na ćelije urođenog, nespecifičnog imunskog odgovora (NK ćelije-ćelije ubice), dok kortizol inhibira stečeni, specifični T i B imunski odgovor.
Propolis ima dokazana imunomodulatorska svojstva. On ima direktno antivirusno delovanje i indirektno pospešuje imunski odgovor. Povećava T i B imunski odgovor i aktivnost makrofaga. In vitro propolis inhibira rast bakterija. Lokalno ima antimikrobno i antimikotičko dejstvo. Dejstvo propolisa uveliko zavisi od njegovog kvaliteta i čistoće, ali i farmaceuske formulacije preparata.
Probiotici (probiotske kulture bakterija)u imunostimulaciji imaju važnu ulogu. Neke su studije pokazale da zajedno sa multivitaminskim preparatima smanjuju rizik od respiratornih infekcija kod odraslih za 13%. Rađene su i studije o ulozi probiotika u prevenciji respiratornih infekcija kod dece i pokazale su efikasnost probiotika. Pripisuje im se stimulacija sinteze antitela, uticaj na T-helper ćelije koje aktiviraju B imunski odgovor, kao i održavanje ravnoteže između proinflamatornih i antiinflamatornih citokina.
Vitamin C ima povoljan uticaj na limfocite. Smatra se da nema uticaja na trajanje prehlade ali ublažava njene simptome. Cink je mineral neophodan za sazrevanje T limfocita a pospešuje funkciju makrofaga i neutrofila. Zajedno cink i vitamin C imaju sinergistički efekat.
Od mnoštva biljnih preparata za jačanje imuniteta treba izdvojiti preparate na bazi ehinacee, preparate ženšena ( Panax ginseng), beli luk ( Allium sativum ) i mačju kandžu ( Uncaria tomentosa ). Pokazalo se da imaju ulogu u modulaciji lučenja citokina, stimulaciji sazrevanja limfocita i pospešivanju fagocitoze.
Alkilgliceroli, koji se nalaze u jetri ajkula hladnih mora nalaze se i u majčinom mleku i kostnoj srži, stimulišu aktivnost makrofaga.
Beta-1,3-glukani su biljni polisaharidi iz pivskog kvasca, mekinja, gljiva šitake i maitake čije je dejstvo usmereno na pojačanu antimikrobnu aktivnost neutrofila i makrofaga.
Deci do 3 godine ne treba davati herbalne preparate za ječanje imuniteta, zbog potencijalnih alergijskih reakcija. Šta više, preparati na bazi ehinacee se ne preporučuju do 12-e godine, a i tada se koriste 10-15 dana sa obaveznim pauzama od 20 dana. Upotreba propolisa kontraindikovana je kod osoba alergičnih na pčelinji ubod ili pčelinje proizvode jer može dovesti do ozbiljnih alergijskih reakcija.
Zabeležene su i interakcije preparata belog luka sa antiagregacijskim lekovima, indukcija enzima jetre dugotrajnom upotrebom echinacee i zbog toga je potreban oprez pre primene preparata za jačanje imuniteta zbog potencijalnih nedovoljno ispitanih interakcija.
Jedinica za farmakoinformatiku
Ostavi komentar