Indeks članaka

Zdravlje je potpuno psihičko, fizičko i socijalno blagostanje čoveka.

Začeci homeopatije

Otac homeopatije je Samjuel Haneman (Sanuel Hahnemann r.1755.god u Meissenu u Saksoniji). Titulu doktora medicine je dobio 1791. god. na univerzitetu Lajpcigu i počeo je sa praksom. Zbog sklonosti ka hemiji i farmaciji jedno vreme je bio inspektor svih apoteka u Saksoniji. Bio je vrlo cenjen. Haneman je uvideo i dokazao da se bolest može izlečiti onom supstancom koja kod zdrave osobe izaziva iste simptome bolesti, čime je postavljen prvi i osnovni princip homeopatije “Similia similibus curentur” – neka se slično sličnim leči. Da bi izlečili bolest treba tražiti lek koji izaziva sličnu bolest u zdravom telu (pr. ako pacijent ima visoku temperaturu dajemo mu sredstvo koje bi kod zdravog izazvalo temperaturu, ali bi to sredstvo kod pacijenta izazvalo sniženje temperature). Za razliku od većine lekara, Haneman je uvek propisivao samo jedan lek. Bio je inteligentna i inventivna osoba, veliki hemičar i posmatrač. Široko obrazovan kombinovao je metafiziku i medicinu. Umro je u Parizu u 88.godini života, što je za to vreme bila neuobičajeno duboka starost.

Prema Hanemanu suština bolesti se sastoji u poremećaju tkz. “vitalne sile”. “Vitalna sila” ili “Dinamis” je “životna energija koja nas održava u savršeno harmoničnom delovanju i osećanjima i njena primarna uloga je održavanje organizma u stanju zdravlja”. Ona je nevidljivi energetski telesni pokretački mehanizam bez koga nema života. Haneman je zaključio da homeopatski lekovi imaju dinamičko dejstvo tj. da deluju na vitalnu silu uspostavljajući energetsku ravnotežu i na taj način uspostavljaju idealnu homeostazu organizma.

U našoj zemlji homeopatija je dugo bila zapostavljena. Godine 1995. pojavio se “Prvi homeopatski priručnik” i “Homeopatski pristup ličnosti deteta” autora prof.dr Miloša Popovića. Od tada je napisano i prevedeno nekoliko knjiga i udžbenika homepatije. Januara 2007.godine homeopatija je u našoj zemlji i zakonski priznata.

Homeopatija povezuje duh i telo kao jednu nerazdvojivu energiju. Treba lečiti stanje, a ne pojedinačne delove tela.