Hiperlipoproteinemija je metabolička bolest kod koje je povišen nivo lipoproteina u krvi i jedan je od važnih faktora za razvoj ateroskleroze ili pankreatitisa.Reč je o bolestima u kojima je poremećen metabolizam lipoproteina. Hiperlipoproteinemija često je udružena sa dijabetes melitusom tipa 2 i hipertenzijom, i tada se takav skup oboljenja naziva metabolički sindrom.

Hiperlipoproteinemije delimo na nekoliko tipova ali su sekundarne daleko češće od primarnih hiperlipoproteinemija. Osim genetskog nasleđa, koje se smatra glavnim uzrokom primarnih hiperlipoproteinemija, loša ishrana znatno provocira ovaj metabolički poremećaj kod sekundarnih. U današnje vreme čovek je opterećen prevelikim unosom životinjskih masnoća, a i mnoge bolesti mogu izazvati hiperlipoproteinemije, pre svega šećerna bolest, hipertireoidizam, nefrotski sindrom, uremija, ciroza, alkoholizam. Takođe upotreba lekova na bazi estrogena, tiazida, izotretinoina kao i pojedinih beta blokatora može izazvati hiperlipoproteinemiju. Starost i pol predstavljaju važan faktor jer muškarci obično imaju nešto višu vrednost holesterola u krvi od žena, kod kojih se vrednosti holesterola povise tek nakon menopauze. Testosteron i anabolički steroidi podižu vrednost LDL holesterola i nepovoljno menjaju odnos LDL/HDL holesterola.

Ova bolest nema simptome ali udružena sa još nekim faktorom rizika dovodi do ozbiljnog stanja kao što je ateroskleroza. Ateroskleroza je glavni faktor rizika za koronarnu bolest, cerebrovaskularnu bolest kao i oboljenja perifernih arterija. Ateroskleroza je i pored toga što je glavni faktor rizika i jedini faktor rizika koji se može modifikovati. Naučno je dokazano da ekstremno niske vrednosti LDL holesterola mogu sprečiti razvoj ovih oboljenja čak i u prisustvu nekih od faktora rizika. O vrednostima lipida u cirkulaciji govorimo kao o poželjnim (TG<1,7mmol/l; HDL>1mmol/l; LDL<3,4mmol/l) i graničnim (TG=1,7-2,3mmol/l; HDL=1mmol/l; LDL=3,4- 4,1mmol/l). Još je i cilj da se odnos ukupnog holesterola i HDL holesterola održava ispod 5:1, a optimalan odnos je 3,5:1.

U zavisnosti od toga koliko su povišene vrednosti holesterola prvi korak u lečenju je dijeta. Dijeta se svodi na smanjen unos hrane bogate holesterolom kao što su masna mesa i mlečni proizvodi, iznutrice, žumance jajeta kao i povećan unos žitarica, voća i povrća. Preporučena je upotreba nemasnog mesa kao ribe, piletine, teletine i maslinovog ulja. Zapravo se radi o mediteranskom načinu ishrane.

Uz mediteransku dijetu preporučuje se i anaerobno vežbanje: plivanje, vožnja biciklom, trčanje i to konstantno, intenzivno i dugo. Jedino uz takvo vežbanje dijeta može imati efekta.

Medikamentozna terapija se uvodi kada se parametri ne mogu promeniti isključivo dijetom i vežbanjem. Prva linija terapije su svakako derivati žučnih kiselina i nikotinska kiselina. Oni spuštaju vrednosti LDL holesterola i podižu vrednosti HDL holesterola. Nikotinska kiselina se veoma retko koristi kao monoterapija zbog izraženih neželjenih efekata (snažna vazodilatacija, GIT smetnje). Kod pacijenata koji imaju izrazito povišene trigliceride lekovi prve linije su svakako fibrati. Oni takođe dovode do umerenog smanjenja LDL holesterola i umerenog povećanja HDL holesterola. Ipak najvažnija i najefikasnija grupa hipolipemika su svakako statini. Oni inhibiraju dejstvo veoma važnog enzima u metabolizmu holesterola. Oni osim snižavanja vrednosti LDL holesterola i podizanja vrednosti HDL holesterola, utiču i na sniženje triglicerida ali imaju i antiinflamatorni, antiagregacijski efekat. Takođe menjaju aktivnost aterogenog plaka a i podstiču fibrinolizu. Najčešće se koriste kao monoterapija a neželjena dejstva su im retka (povišene vrednosti jetrinih enzima, bolovi u mišićima, rabdomioliza). Bolovi u mišićima ramenog pojasa ili vrata, kao i prekomerno povišene vrednosti jetrinih enzima zahtevaju prekid terapije.

Jedinica za farmakoinformatiku