Glavobolja je jedna od najčešćih tegoba koja se javlja kod oko 10% osoba u populaciji zapadne hemisfere i zbog koje se skoro 30% bolesnika obraća lekaru primarne zdravstvene zaštite. U nekom trenutku svog života, glavobolju doživljava 70-95% osoba, a svega oko 5% ovih osoba se obraća lekaru za pomoć. Više od 1% ambulantnih pregleda, računajući i preglede hitnih službi, se realizuje zbog glavobolja.
Glavobolja se najčešće javlja kod osoba starosti 20 do 40 godina, a zatim incidenca stabilno opada sa starenjem. Međunarodna klasifikacija glavobolja (MKG) se zbog jedinstvene terminologije i preciznih dijagnostičkih kriterijuma smatra standardom za dijagnostiku glavobolja. Prema MKG glavobolje se razvrstavaju u 14 različitih klasa, tako da prve četiri klase obuhvataju primarne, sledećih osam sekundarne glavobolje, u klasi 13 su kranijalne neuralgije, primarni i centralni uzroci bola lica, i u klasi 14 neklasifikovane i nedovoljno specifične glavobolje. Svaki tip glavobolje se posebno klasifikuje tako da jedan bolesnik može u isto vreme da ima nekoliko različitih dijagnoza glavobolja.
Ključ za dijagnozu glavobolje je detaljna anamneza. Značajno je odrediti životno doba početka glavobolje, trajanje glavobolje, način nastanka, lokalizacija, ponavljanje i učestalost, intenzitet i kvalitet bola.
Prema Međunarodnom udruženju za glavobolju primarne glavobolje su:
- migrena
- glavobolja tenzionog tipa (GTT)
- klaster glavobolja
Sekundarne glavobolje se dele prema etiologiji.
Migrena se oddrugih primarnih i sekundarnih glavobolja razlikuje po skupu simptoma koji obuhvata jednostranu i žestoku, pulsirajuću glavobolju, mučninu, povraćanje, fotofobiju, fonofobiju i osmofobiju, kao i prolazne neurološke simptome koji se označavaju terminom aura. Epidemiološke studije pokazuju da je godišnja incidencija migrene 370 na 100.000 osoba, a prevalencija 10-12% u populaciji ekonomski razvijenih zemalja, i to 4,8% kod muškaraca i 14,6% kod žena. Tokom detinjstva, prevalencija migrene je jednaka kod oba pola. Međutim, od puberteta, migrena je dva do tri puta češća kod žena. Stimilusi koji mogu biti“okidači“za napad migrene su: blještava svetlost, zvuk, glad, stres, olujno vreme, nagle promene atmosferskog pritiska, nedovoljno ili previše sna, menstrualni ciklus, alkoholna pića, kofein, neki lekovi (nitrati, derivati teofilina, nifedipin, cimetidin, indometacin, oralni kontraceptivi, dr.hormoni) i hrana (čokolada, prevreli sirevi, hrana bogata nitratima, natrijum glutamat).
