Bol je simptom koji najčešće dovodi pacijenta lekaru. Ako je bol dugotrajan i/ili veoma jak može značajno da naruši kvalitet života. Bol se može klasifikovati prema mehanizmu nastanka (nociceptivni i neuropatski), prema intenzitetu (blag, umeren i jak), prema trajanju (akutni i hronični).

Starenjem bol postaje manje intenzivan simptom različitih akutnih medicinskih problema i posle operativnih zahvata. Oko 40% pacijenata starijih od 65 godina osećaju blag bol ili nemaju bol uopšte tokom peritonita, intestinalne opstrukcije, pneumonije. „Nemi“ akutni infarkt miokarda je česta pojava kod starijih osoba. Smanjena osetljivost na bol, može kompromitovati opominjuću funkciju bola i povećati rizik od nedijagnostikovanja bolesti ili povrede kod starih. Nasuprot tome, postoje dokazi da se starenjem povećava osetljivost i smanjuje tolerancija na jak, perzistentan bol.

Cilj terapije bola je uklanjanje ili ublažavanje bola i to najčešće primenom lekova.

Kod nekih, prevashodno hroničnih bolova, mogu se koristiti i nefarmakološke metode:

fizikalna terapija, hirurška intervencija, akupunktura, transkutana električna stimulacija (TENS) i dr.

Lekove u terapiji bola delimo na :

• klasične analgetike (opioidne i neopioidne)
• adjuvantne analgetike (antiepileptici, antidepresivi...)

Optimalni rezultati u ublažavanju bola dobijaju se kombinacijom farmakoloških i nefarmakoloških tretmana.