Opioidni analgetici
Opioidni analgetici su najefikasniji analgetici koji mogu da ublaže i bolove najjačeg intenziteta (akutni infarkt miokarda, opekotine, frakture, kancerski bol). Izbor opioidnog analgetika kao i način njegove primene zavisi od analgetičke efikasnosti kao i kliničke situacije. Za dugotrajnu terapiju kancerskog bola koriste se opioidi za per os primenu sa produženim dejstvom ili transdermalni flaster. Odgovarajući injekcioni preparati opioidnih analgetika mogu se primenjivati putem specijalnog aparata kojim pacijent sam sebi dozira parenteralni preparat (i.v.), zavisno od intenziteta bola koji pacijent trpi (patient controlled analgesia-PCA). Opioidni analgetici nemaju gornju granicu efikasnosti, tj. doza se može povećavati dok se bol ne otkloni, ali u praksi povećanje doze ograničavaju neželjeni efekti. Opioidni analgetici su prepoznatljivi po brzom razvoju fizičke zavisnosti ali ne i psihičke (osim ako se prekorače terapijske doze). Postepeni prekid terapije može sprečiti pojavu apstinencijalnog sindroma.
Neopioidni analgetici
NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi ) i paracetamol su lekovi manje efikasnosti od opioidnih analgetika.
NSAIL su lekovi prvog izbora u terapiji slabog do umereno jakog akutnog i hroničnog bola.
Njihovo dejstvo je analgetičko, antipiretičko, antiinflamatorno i antitrimbocitno.
Najviše se koriste za ublažavanje glavobolje i bolova u mišićno-koštanom sistemu.
Kod bolova jačeg intenziteta koriste se zajedno sa opioidima. Ne izazivaju toleranciju i zavisnost, ali karakteristika njihove primene je fenomen postizanja platoa - maksimalnog efekta koji se ne može premašiti povećanjem doze.
Koriste se kod blagog do umereno jakog bola u:
- oboljenjima mišićno-koštanog sistema
- dismenoreji
- postoperativnom stanju
- migreni i drugim oblicima glavobolje
- zubobolji
- kod dece
Kod povišene temperature u dece i odraslih.
Zbog antiinflamatornog efekta, NSAIL su efikasni u tretmanu bola inflamatornog porekla (artritis, giht, koštane metastaze).
Široka je upotreba NSAIL pa su uočena i potvrđena mnoga njihova neželjena dejstva. Poznato je da oštećuju gastričnu sluznicu, nefrotoksični su, produžavaju vreme krvarenja, mogu da pogoršaju astmu, mogu antagonizovati dejstvo hipotenzivnih lekova, mogu maskirati znake infekcije ( važno za pacijente sa neutropenijom).
Postoje velike razlike među pacijentima u odgovoru na pojedinačne predstavnike NSAIL - svaki pacijent ima „svoj analgetik“ koji mu najefikasnije ublažava bol.
Paracetamol je najbezbedniji analgetik i antipiretik. Nema negativnih efekata na GIT, bubrege niti KVS (kardiovaskularni sistem). Maksimalna dnevna doza je 4g/dan, dok kod starijih osoba i kod osoba sa kompromitovanom funkcijom jetre ne treba prelaziti 2g/dan, jer može dovesti do ireverzibilne nekroze jetre. Na žalost 50 % pacijenata ne reaguje na paracetamol!
Termin ‘adjuvantni analgetik’ podrazumeva lek, čija primarna indikacija nije usmerena na bol, ali koji ima analgetička svojstva kod nekih bolesti, koje su praćene bolom. Adjuvantni analgetici se često daju i kao lekovi prvog reda kod lečenja hroničnog nekancerskog bola neurogenog porekla (trigeminalna neuralgia, bolna dijabetička neuropatija,centralni bol). Tu se svrstavaju antidepresivi (amitriptilin), antiepileptici (gabapentin, pregabalin, karbamazepin, okskarbazepin), lokalni anestetici, kortikosteroidi, miorelaksansi, kalcitonin i bifosfonati, kapsaicin (topikalno), mentol, kamfor, salicilati (topikalno). Potencijalna korist adjuvantnih analgetika u lečenju hroničnog bola je porasla, i istraživanja učvršćuju naučnu opravdanost upotrebe ovih lekova u različitim specifičnim kliničkim situacijama.
Etički je pacijenta osloboditi bola potpuno ili delimično!
Jedinica za farmakoinformatiku
