Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je oboljenje digestivnog sistema koje je uzrokovano vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak. Reč gastroezofagealni odnosi se na želudac (gaster) i jednjak (ezofagus), dok reč refluks znači vraćanje (ili povratni tok sadržaja, obrnut fizioškom). Gastroezofagealni refluks (GER) je vraćanje želudačnog sadržaja, ili hrane i tečnosti u jednjak. Moderna definicija GERB-a (Montrealska definicija iz 2006. g.): Stanje koje nastaje kada refluks želudačnog sadržaja uzrokuje zabrinjavajuće simptome i/ili komplikacije.

Bolest vožnje (kinetoza) je jedan od sindroma koji je i pored opsežno sprovedenih istraživanja i dalje nepoznanica u našim saznanjima. Najverovatnijom se čini neurofiziološka teorija, koja bolest kretanja objašnjava kao neuronsku neusklađenost čulnih nadražaja. Kinetoza je uobičajeni i normalni poremećaj u organizmu, različitog intenziteta, koji je izazvan kretanjem tela, i može se javiti kod svih živih bića (osim kod onih bez vestibularnog sistema). Javlja se kao posledica pokreta koji se trajno ponavljuju i stimulišu aferentne puteve do vestibularnog sistema što dovodi do aktivacije moždanog stabla. Tačan fiziološki proces još uvek nije poznat, ali je nesporno rezultat neodgovarajućeg procesuiranja informacija o kretanju.

Anemija je nedostatak crvenih krvnih zrnaca. Smanjen broj eritrocita sadrži manje hemoglobina, pa je otežan transport kiseonika. Mozak, srce, mišići su osetljivi na manjak kiseonika i zbog toga anemične osobe osećaju mentalnu i fizičku slabost. Srce kompenzatorno radi brže da bi većim proticanjem krvi nadoknadilo manjak kiseonika u malom broju eritrocita.

Starija populacija je ona iznad 65 godina starosti. Upravo ta populacija češće boluje od hroničnih bolesti i koristi istovremeno više lekova. Stariji organizam ima promenjenu farmakodinamiku i farmakokinetiku leka, pa su i neželjeni efekti lekova češći. Rizik od pojave neželjenih reakcija kod istovremene primene 6 lekova je veći od 5%, a kod primene 10-15 lekova preko 40%. Smatra se da će najmanje jedna interakcija sigurno biti prisutna kod primene 5 ili više lekova istovremeno.

Genetski modifikovani organizmi se mogu definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal (DNK) izmenjen na veštacki način. Tehnologija kojom se to postiže je genetski inženjering tj. moderna biotehnologija. Modifikuju se postojeći geni, ili se uvodi jedan ili više transgena i na taj način se vrši transformacija određene vrste. Cilj je povećanje prinosa, otporniji usevi i samim tim rešavanje gladi u svetu.