Starija populacija je ona iznad 65 godina starosti. Upravo ta populacija češće boluje od hroničnih bolesti i koristi istovremeno više lekova. Stariji organizam ima promenjenu farmakodinamiku i farmakokinetiku leka, pa su i neželjeni efekti lekova češći. Rizik od pojave neželjenih reakcija kod istovremene primene 6 lekova je veći od 5%, a kod primene 10-15 lekova preko 40%. Smatra se da će najmanje jedna interakcija sigurno biti prisutna kod primene 5 ili više lekova istovremeno.
Većina lekova se metaboliše u jetri, pa je kod bolesnika sa bolesnom jetrom teško predvideti na koji će se način lek promeniti i kakav će biti njegov konačni efekat. Kod bolesnika sa oštećenom funkcijom bubrega, lekovi se zbog otežanog izlučivanja mogu akumulirati i postati toksični. Tada je neophodno modifikovati dozu, smanjiti pojedinačnu dozu leka ili povećati razmak između doza. Neki poznati i široko upotrebljavani lekovi (npr. paracetamol), inače sigurni i pouzdani, u visokim dozama mogu biti hepatotoksični. Takođe interakcije lekova i hrane nisu retke i one se mogu izbeći pravilniom upotrebom u odnosu na obrok.
Postoje određene grupe lekova koji imaju češće interakcije od ostalih. To su svakako antikoagulansi, antiepileptici, antituberkulotici, antacidi, antivirotici, antiaritmici, antilipemici, antimikotici, antidepresivi...
Najmanje 15% pacijenata na konvencionalnoj farmakoterapiji, primenjuje i biljne lekovite proizvode. Poznato je da ovi proizvodi mogu stupati u klinički značajne interakcije sa konvencionalnim lekovima. Npr. varfarin ne bi trebalo koristiti sa lekovitim proizvodima na bazi ekstrakta lista ginka i praška lukovice belog luka. Biljni lekovi na bazi ekstrakta herbe kantariona mogu indukovati enzime jetre i dovesti do bržeg metabolizma i smanjene efikasnosti brojnih lekova.
Smatra se da redovna primena soka od grejfruta doprinosi interakcijama i da može povećati koncentraciju nekih lekova u krvi.estrogena, benzodiazepina, simvastatina...Zna se da tetraciklinske antibiotike ne treba primenjivati zajedno sa mlekom i mlečnim proizvodima, jer se time smanjuje njihova resorpcija.
Alkohol stupa u značajne interakcije npr. sa disulfiramom, benzodiazepimima, metronidazolom ali i antidepresivima i neurolepticima, nekim cefalosporinima kao i aspirinom...
Orlistat utiče na resorpciju liposolubilnih vitamina.
Antidijabetici iz grupe derivata sulfonilureje češće izazivaju hipoglikemiju kod starijih ljudi, dok je primena metformina efikasna ali bezbednost ovog leka nije proverena u dužoj terapiji.
Da bi se sprečili neželjeni efekti politerapije, neophodno je dodatnu pažnju usmeriti na starije pacijente koji koriste lekove sa uskom terapijskom širinom (varfarin, teofilin,digoksin, litijum...). Kod propisivanja lekova starijoj populaciji potrebno je početne doze lekova smanjiti, obratiti pažnju na potencijalno nefro-, hepato- i hematotoksične lekove i oprezno primenjivati lekove koji deluju na CNS, naročito sedative i antidepresive, kao i opioidne analgetike.
Cilj svake terapije je dobrobit pacijenta uz što manje neželjenih efekata. Boljom saradnjom lekara, farmaceuta i pacijenta lakše ćemo dostići taj cilj.
Jedinica za farmakoinformatiku
