Polno prenosive bolesti ( PPB) jedna su od najčešćih oboljenja danas. Do skoro su se ove bolesti nazivale veneričnim bolestima što je mnoge asociralo na gonoreju ili sifilis. Zapravo postoji više od 20 polno prenosivih bolesti, a mnoge su epidemijski rasprostranjene u većini zemalja sveta. Statistika pokazuje rapidni porast skoro svih polno prenosivih bolesti, jedino je rasprostranjenost gonoreje ostala relativno stabilna ( još uvek na nivou epidemije) zahvaljujući širokoj edukaciji i posebnim državnim programima praćenja i kontrole. Sifilis, za koji se kasnih 70-tih smatralo da je pod kontrolom sada pokazuje veliki porast, a u skorije vreme otkrivene polne bolesti, hlamidija i genitalni herpes, toliko brzo se šire da se i zovu “nove epidemije”. Danas je infekcija hlamidijom glavni razlog steriliteta kod žena. Takođe, zaraženost genitalnim bradavicama (kondilomi) raste brzo, posebno medu ženama.
Reč "alkohol" je arapskog porekla, "al-kohl" znači vrlo fin. Međutim, proizvodnja alkohola postojala je mnogo pre nastanka arapske kulture. Najraniji poznati pisani zakon o alkoholu je Hamurabijev zakonik iz Vavilona (2000 godina pre n. e.). Njime je regulisana prodaja piva i vina, zaštita onih koji konzumiraju alkohol i odgovornost onih koji ga prodaju. U Sparti, pre 3000 godina, prema naredbi kralja, pijancima su odsecane noge.Interesantno je da su Rimljani alkoholičare smatrali bolesnim ljudima. Rimska država je svojim zakonima posebno zabranjivala pijenje ljudima mlađim od 30 godina, jer se smatralo da su te godine najvažnije za stvaranje porodice i potpuno fizičko i intelektualno sazrevanje. Mojsije i Muhamed zabranjuju upotrebu alkohola. Isus je izabrao vino da simbolizuje Njegovu krv.
Uvo čuje i razlikuje zvuke u 10 oktava, a zvuk koji čujemo je zapravo vibriranje vazduha određenom frekvencom.
Nagluvost predstavlja čest problem zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru, odnosno otorinolaringologu. Poremećaj percepcije zvuka može biti uzrokovan oštećenjem bilo kog dela slušnog aparata. Patološkim procesom može biti pogodjeno spoljašnje, srednje ili unutrašnje uvo, slušni nerv, slušni putevi ili slušni centri. U nekim oboljenjima patološki proces može istovremeno zahvatiti i više struktura akustičkog aparata (na primer srednje i unutrašnje uvo) kao i susedne organe (vestibularni aparat, centralni nervni sistem ...).
Celijačna bolest, glutenska enteropatija, glutenska intolerancija, nefrotski-celijačni spru su sve sinonimi kojima nazivamo hronično doživotno gastroenterološko oboljenje koje je u čak 85% slučajeva neprepoznato. Naziv celijakija potiče od grčke reči "koiliakos", što znači "patnje u utrobi“. Kao bolest prvi put je uočio Areteus iz Kapadokije pre gotovo 2000 godina, a detaljno opisao engleski lekar Samuel Gee 1888 godine. Tek 1950.-e godine holandski lekar William Dicke dokazao je da se u osnovi radi o nepodnošljivosti pšeničnog brašna. Bolest prate nespecifični simptomi pa je veoma teško dijagnostikovati. Pretpostavlja se da u Srbiji ima od 35 000 do 70 000 obolelih od celijakije. Sve veći broj obolelih od celijakije i alergije na gluten, upućuje – osim na činjenicu da raspolažemo sve boljom dijagnostikom, da je svest o zdravlju i ishrani na sve višem nivou kao i da je na tržištu sve više proizvoda koji izazivaju intoleranciju.
Gojaznost je postala bolest modernog čoveka. Tokom evolucije ljudsko telo se najčešće razvijalo u uslovima oskudice hrane. Tokom praistorije, starog doba pa sve do dvadesetog veka čovek je iskorišćavao masnoće deponovane u telu da bi se održao u životu. Posle industrijske revolucije i rasta materijalne potrošnje hrana postaje bogatija rafiniranim masnoćama, ugljenim hidratima i drugim nutrijentima, a telo se još nije prilagodilo takvim promenama. Tako se nije razvio mehanizam koji bi se regulacijski prilagodio unosu previše nepotrebne energije, pa se veruje da je to jedan od evolucijskih razloga gojaznosti. Nutritivne teorije ukazuju da je jedini izlaz promeniti današnji način ishrane.
Strana 1 od 2
- Vi ste ovde:
-
Home
- Saveti za decu i mlade