Reč "alkohol" je arapskog porekla, "al-kohl" znači vrlo fin. Međutim, proizvodnja alkohola postojala je mnogo pre nastanka arapske kulture. Najraniji poznati pisani zakon o alkoholu je Hamurabijev zakonik iz Vavilona (2000 godina pre n. e.). Njime je regulisana prodaja piva i vina, zaštita onih koji konzumiraju alkohol i odgovornost onih koji ga prodaju. U Sparti, pre 3000 godina, prema naredbi kralja, pijancima su odsecane noge.Interesantno je da su Rimljani alkoholičare smatrali bolesnim ljudima. Rimska država je svojim zakonima posebno zabranjivala pijenje ljudima mlađim od 30 godina, jer se smatralo da su te godine najvažnije za stvaranje porodice i potpuno fizičko i intelektualno sazrevanje. Mojsije i Muhamed zabranjuju upotrebu alkohola. Isus je izabrao vino da simbolizuje Njegovu krv.

U naše vreme većina zemalja ima aktivnu politiku prema alkoholu, trudeći se da minimizira učinak alkohola ograničavajući konzumaciju pravilima, taksama, tretmanom i prevencijom.

Alkoholizam je globalni problem koji kompromituje individuu ali i socijalni razvoj. SZO (Svetska zdravstvena organizacija) ukazuje na neke alarmantne statističke podatke koji su vezani za alkoholizam:

• svake godine umre 2,5 miliona ljudi od posledica upotrebe alkohola
• 320.000 mladih između 15 i 29 godina umre od uzroka povezanih sa upotrebom alkohola (to čini 9% smrti u ovoj starosnoj grupi)
• alkohol je treći faktor rizika za nastanak hroničnih bolesti
• alkohol je povezan sa mnogim ozbiljnim socijalnim i razvojnim problemima koji uključuju nasilje, zanemarivanje i zlostavljanje dece kao i absentizam (izostajanje sa posla)

Definicija alkoholizma SZO iz 1951.- e godine, glasi:

"Alkoholičarem se smatra osoba koja ekscesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika, da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja; poremećaje odnosa s drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znakove takvog razvoja. "

“Alkoholizam je hronična, progresivna bolest, recidivantnog karaktera, koju karakteriše želja za pijenjem alkoholnih pića u cilju postizanja zadovoljstva. U razvojnoj fazi bolesti obavezno nastaju telesna i duševna oštećenja, koja su posredno ili neposredno posledice uzimanja alkohola. Progresivna deterioracija ličnosti je glavna karakteristika ove bolesti.”(Despotović)

Alkohol dovodi do gubitka inhibitorne funkcije kore velikog mozga na subkortikalne strukture. Mozak je “dekortikovan”. Razum i kontrola se smanjuju i gube, a nagoni i osećanja dominiraju u ponašanju alkoholisane osobe. Usled paralize nervnih centara, dolazi do poremećaja spretnosti pokreta. Tada nastaje saplitanje jezikom, teturanje, psihička otupelost, a mogu da se jave i kraći ili duži periodi pomućenja svesti kada se čovek ničega ne seća. Ako se pijenje nastavi, naročito ako se to učini naglo, dolazi do akutne paralize vitalnih centara u mozgu i produženoj moždini koja dovodi do teškog trovanja, dubokog besvesnog stanja i do smrti.