Postoje dve vrste imuniteta : urođeni i stečeni imunitet. Urođeni imunitet sastoji se od niza nespecifičnih mehanizama odbrane. Ova vrsta imuniteta prisutna je od rođenja i predstavlja prvu liniju odbrane. Deluje neposredno u roku 96 sati, i nema imuno »pamćenje«. Stečeni ili specifični imunitet se razvija postepeno nakon rođenja, a podrazumeva da za svaki antigen postoji specifičan imunski odgovor. Limfociti i antitela sastavni su deo stečenog imuniteta.
Imunski odgovor može biti humoralni (usmeren protiv bakterija) i ćelijski (protiv virusa, malignih tumora).
Humoralni imunski odgovor zasniva se na stvaranju specifičnih antitela protiv određenog antigena. Nakon prodora antigena u organizam i njegovog prepoznavanja, B limfociti se pretvaraju u plazma ćelije koje luče antitela protiv jednog ili više antigena koji su prouzrokovali imunsku reakciju.
Ćelijski imunski odgovor se odvija tako što T limfociti dolaze u direktan kontakt sa antigenom, čak i bez lučenja antitela od strane B limfocita. Ćelijski imunski odgovor značajan je kod virusnih i gljivičnih infekcija, kod malignih tumora, transplantacije organa. T limfociti ne stvaraju antitela, već luče supstancije koje se nazivaju citokini. Ti molekuli deluju kao posrednici između ćelija i uništavaju oštećene ćelije, ili podstiču druge ćelije imunskog sistema na imuni odgovor.
Imunologija je nauka u razvoju poslednjih 30 godina. Kliničke studije koje se bave ispitivanjem preparata za jačanje imunskog odgovora ne daju jasne zaključke, najpre zbog parametara koji su teški za procenu.
Imunitet slabi zbog neredovne i nepravilne ishrane, fizičke neaktivnosti a stručnjaci posebno ukazuju na loš uticaj akutnog i hroničnog stresa. U starosti, kod terapije imunosupresivnim lekovima kao i u različitim patološkim stanjima imunski odgovor biva izmenjen i neophodno je koristiti preparate za jačanje imuniteta.
Prosti šećeri i alkohol smanjuju aktivnost limfocita. Potrebno je unositi kvalitetne proteine jer ishrana siromašna proteinima slabi T ćelijski odgovor, ali i broj i funkciju makrofaga. Cink, selen, gvožđe, bakar, folna kiselina i vitamini A, C, E, grupa vitamina B su neophodni za funkcionisanje mnogih procesa imunskog odgovora.
U stresu se pojačava lučenje kateholamina-adrenalina i noradrenalina i kortizola. Kateholamini negativno utiču na ćelije urođenog, nespecifičnog imunskog odgovora (NK ćelije-ćelije ubice), dok kortizol inhibira stečeni, specifični T i B imunski odgovor.
