Indeks članaka

"Ljubav, siromaštvo i kašalj ne mogu se sakriti" Ivo Andrić

Kašalj je simptom a ne bolest. Uloga kašlja je čišćenje disajnih puteva od sekreta i stranih tela. Refleks kašlja je vrlo složen. Kontroliše ga centar u kičmenoj moždini, učestvuju mnoga nervna vlakna i odvija se uz sinhronizovanu aktivnost velikog broja respiratornih mišića. Kašalj je najčešće refleksni odgovor koji nastaje nadražajem receptora za kašalj koji su smešteni u sluznici ždrela, grkljana, dušnika, bronhija i manjim delom u manjim bronhijalnim ograncima. Nadražaj na kašalj mogu izazvati strana tela, čestice prašine, nestabilne hemijske supstance, promene u temperaturi a kod dece najčešće nakupljanje sekreta koji nastaje zbog alergije ili upale sluznice disajnih puteva (virusne ili bakterijske).

Kašalj možemo klasifikovati po dužini trajanja, karakteru i kvalitetu kao i vremenu kada se javlja. Akutni kašalj traje kraće od 3 nedelje, subakutni obično traje 3-8 nedelja dok je hronični kašalj obavezno duži od 8 nedelja. Po svom kvalitetu može biti ne-produktivni (suvi) i produktivni (sa iskašljavanjem). Može se javljati samo noću, i noću i danju i samo danju. Karakteristike kašlja nisu preterano važne za odrasle, dok kod dece mogu mnogo toga razjasniti. Kašalj kao lavež psa govori najverovatnije o laringitisu (upala grkljana), dok odsečan (staccato) kašalj navodi na pneumoniju izazvanu Chlamydi-om.

Kod zdrave dece je sasvim uobičajeno da se nakašlju do 10 puta dnevno u odsustvu bilo koje bolesti. Najčešće je uzrok kašlja kod dece virusna infekcija respiratornog trakta, dok kod odraslih hronični kašalj može biti posledica post-nazalnog slivanja, gastroezofagusnog refluksa, astme, eozinofilnog bronhitisa, pušenja, zagađenog vazduha, tumora pluća, upotrebe određenih lekova. Bakterijske infekcije izazivaju kašalj podjednako često i kod dece i kod odraslih.

Žlezde u nosu i sinusima proizvedu oko 2,3 litra sluzi za 24 sata. Sitne dlačice u sinusima obično guraju tu sluz naniže i ona se sliva niz grlo a da mi to ne osećamo. Prehlada, alergija, polenska kijavica čine tu sluz gustom i lepljivom. Umesto da se normalno sliva, ona zastaje u grlu i zapušava disajne puteve, pa čovek refleksno nastoji da se oslobodi smetnje.

Gastroezofagusni refleks se javlja kod poremećaja prstenastog mišića između jednjaka i želuca, zbog čega se kiselina iz želuca vraća kroz jednjak i izaziva nadražajni kašalj. Treba izbegavati obilne i masne obroke kao i smanjiti konzumiranje alkohola i kafe. Mogu se uzimati i lekovi koji smanjuju proizvodnju želudačne kiseline.

Astma i HOBP (hronična opstruktivna bolest pluća) su bolesti u kojima kašalj dominira kao simptom ali ima različite uzroke koji se vrlo kompleksno leče pa samim tim se i kašalj sanira.

Kašalj može biti izazvan i aerozagađenjem, duvanskim dimom, iritantnim gasovima i vlagom u prostoru gde se dugo boravi. Reakcije na sve ove iritanse su veoma individualne i zavise od dužine izloženosti zagađivačima ali i od genetskih predispozicija osoba koje su im izložene.