Od pamtiveka postoji težnja u ljudskom rodu da se reši problem ćelavosti. Još u starom Egiptu nosili su perike da bi prikrili nedostatak kose. Korišćeni su i koriste se još uvek različiti preparati biljnog, životinjskog i mineralnog porekla, ali do danas nije pronađeno apsolutno efikasno sredstvo i pored ogromne ponude na tržištu.

Opadanje kose je normalan proces, zapravo predstavlja fazu neophodnu za njeno obnavljanje. Dnevno se uobičajeno zameni 100 opalih dlaka novim. Ukoliko se poremeti ravnoteža opadanja i obnavljanja kosa se proređuje. Dugo se verovalo da je višak testosterona uzrok muške ćelavosti. Ali rast kose nije pod direktnim uticajem androgenih hormona, već pod uticajem lokalne koncentracije DHT (dihidrotestosterona). Opadanje kose kod androgene alopecije ubrzava starenje, nasledna sklonost i prevelika koncentravija DHT-a u folikulu dlake. Androgena alopecija ili ćelavost muškaraca i nasledno tanjenje – proređenje kose kod žena je izazvano androgenim hormonima kod genetski predodređenih muškaraca i žena. Kosa najbolje raste između 15-30 godine života, i dok kod žena ostaje neprimetno proređena sve do 35-40-e godine, kod muškaraca je vidljivo retka znatno ranije, što zavisi od genetske predodređenosti.

Interakcija muških, ženskih i tiroidnih hormona može biti uzrok ćelavosti. Često je intenzivno opadanje kose kod žena u prvih nekoliko meseci nakon porođaja, kao i posle menopauze kada je znatno niži nivo ženskih polnih hormona. Oboljenja štitne žlezde i drugi endokrini poremećaji takođe mogu izazvati opadanje kose kod žena. Ozbiljna sistemska oboljenja, hirurške intervencije, nagli gubitak kilograma, emocionalni stres, maligna oboljenja i sl. mogu izazvati ili ubrzati opadanje kose, ali samo do otklanjanja uzroka. Takođe promene na koži vlasišta kao ekcem, psorijaza ili ozbiljne infekcije mogu izazvati trajni ili privremeni gubitak kose. Kontraceptivne pilule, antikoagulanse, preparate za lečenje bolesti štitne žlezde ili kancerogenih oboljenja može pratiti kao neželjeni efekat opadanje kose, pa čak i trajno. Na gubitak kose može da utiče i preterana upotreba gelova, voskova i brilijantina. Isto važi i za vezivanje kose u rep. Vezana dlaka lakše ispada, jer koren ne trpi samo svoju, već i težinu susednih dlaka.

Za muški tip ćelavosti koristi se minoksidil (2-5%) lokalno i finasterid oralno. Treba ih koristiti trajno, da bi se ako postoji efekat i održao. Minoksidil ne bi trebalo da koriste pacijenti sa kardiovaskularnim problemima jer je on zapravo snažan vazodilatator. Najbolji rezultati se postižu kod početne ćelavosti i mora se koristiti doživotno, 2 puta dnevno. Finasterid je antiandrogen, i utiče na smanjenje broja i pokretljivosti spermatozoida. Zbog toga se preporučuje muškarcima koji više ne žele decu. Kod žena se koristi i ciproteron-acetat, spironolakton. Kod lekova sa antiandrogenim dejstvom, na žalost dejstvo nije izolovano samo na kosu. U novije vreme sve su prisutnije hirurške procedure – transplantacija kose npr. Uzimaju se "parčići" sa delova skalpa koji su označeni kao androgen neosetljiva mesta i "presađuju" na androgen zavisne regije. Estetski efekti su bolji iz godine u godinu, kako i hirurzi napreduju u osvajanju tehnike i načinima transplantacije dlake. Tehnika je bolna i skupa i moguće su infekcije i odbacivanje dlake. Popularne su i tehnike tetovaže kao način kamuflaže nedostatka kose.

Možda je najbolji način da se problem reši upravo u pokušaju da muškarci ćelavost prihvate kao prednost. Upravo to su uradili legandarni Jul Briner, Brus Vilis, Šon Koneri, Andre Agasi, ili naš košarkaški as Aleksandar Saša Đorđević.

Još uvek nema pravog leka za opadanje kose ali morate imati na umu jednu veliku istinu, a to je da lepota dolazi iznutra, a tu svako od nas može mnogo da uradi!!!

Jedinica za farmakoinfornatiku