Ovčije boginje izaziva varicella-zoster virus koga je prvi izolovao Thomas Weller 1954-e godine. Bolest je poznata još iz Persijskog doba, i jasno je razlikovana od velikih i malih boginja.

Varicella-zoster virus je DNA virus iz grupe humanih herpes virusa i neotporan je u spoljašnjoj sredini. Samo čovek je prenosilac ovog virusa. Izvor zaraze je osoba obolela od „ovčijih boginja" ili odrastao oboleo od Herpes – Zostera. Najčešće se javlja u epidemijama, naročito u dečjim kolektivima, jer se lako prenosi: vazduhom, kapljičnim putem i neposrednim dodirom sa obolelim koji luči virus u sekretu disajnih puteva i sadržaju mehurića na koži. Osoba je zarazna 2 dana pre izbijanja osipa, i sve dok i poslednja krusta ne otpadne sa kože.

Varičela je najčešće blago oboljenje koje traje 2-3 nedelje. Postoji više kliničkih oblika ovčijih boginja i mnogi simptomi mogu nedostajati ali u toku bolesti razlikujemo 3 stadijuma:

  • kataralni stadijum - posle inkubacije koja traje 2-3 sedmice može se javiti povišena temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, kašalj, malaksalost, konjuktivitis, crveno grlo...Stadijum traje obično 2 dana i izraženiji je kod odraslih.
  • osipni stadijum – osip kod varičele ima svoje karakteristike. Obično izbija u 3 naleta, i to po svim delovima tela. Naleti mogu biti praćeni povišenom temperaturom. Osip je praćen svrabom, polimorfan, prolazi stadijum od makule, papule, vezikule do kruste.
  • stadijum rekonvalescencije – stišavaju se simptomi osipnog stadijuma. Kruste otpadaju i koža ostaje hiperpigmentisana, da bi polako vratila svoju boju.

Trudnice koje nisu preležale ovčije boginje treba da budu obazrive jer se varičela može preneti na plod ( kongenitalna varičela), i to je posebno opasno od 13-e do 20-e nedelje trudnoće. Komplikacije kod dece su retke ( otitis, bronhitis, upala pluća), ali se roditelji savetuju da zadrže dete kod kuće nedelju dana nakon otpadanja poslednje kruste, da bi se imunitet vratio na stanje pre varičele.

Lečenje se sprovodi izolacijom obolelog i simptomatskim merama – svakodnevnim kupanjem, kupkama u rastvoru dezinficijensa ( blagi rastvor hipermangana) kako bi se sprečila bakterijska superinfekcija, nežnim posušivanjem tela, upotrebom tečnog pudera sa anestezinom ili mentolom, ili prskanjem penom Poxclin koji hlade i smiruju svrab, nekada oralnim antihistaminicima, po potrebi antipireticima ( paracetamol). Teži slučajevi su retki i leče se bolnički.

Bolest ostavlja trajni imunitet i retko se dešava da osoba ponovo oboli, a ako se i desi bolest je u blagom obliku. Međutim virus se zadržava u telu onog ko je preležao varičelu, i kada imunitet oslabi može se aktivirati kao kožno oboljenje herpes-zoster. Herpes-zoster se manifestuje kao unilateralni osip koji prati put nerva, često se opisuje kao eritem u obliku trake na kom se javljaju mali plikovi. Na trupu promene prate put međurebarnog nerva i mogu da se prostiru od leđa preko grudi ili trbuha, ali nikad ne prelaze srednju liniju tela. Bolest često prati jak bol, koji može da se javi pre pojave kožnih promena, a može da perzistira i posle njihovog povlačenja.

Jedinica za farmakoinformatiku