Tokom životnog ciklusa žene postoje 2 perioda koje karakterišu značajne promene hormona. To su pubertet, koji označava razvoj polne sfere i pripremanje organizma za period rađanja posle 16-e godine života, i prestanak tzv. reproduktivnog perioda, tj. menopauza, kada prestaje mogućnost rađanja i nastaju promene koje vode u starost.

Menopauza je vreme u kome nastaje poslednje menstrualno krvarenje uzrokovano cikličnim delovanjem hormona jajnika na endometrijum. Perimenopauza je po definiciji period vremenski ograničen na godinu dana od poslednje redovne menstruacije. U tom periodu dolazi do promena u odnosu na obilnost, trajanje i učestalost menstrualnih ciklusa, pojave preznojavanja i nesanice, ali periodi bez menstruacije ne traju duže od tri meseca. Veoma su retke osobe kod kojih redovni menstrualni ciklusi traju do 60-e godine. Na žalost, zbog uticaja faktora okoline, težih bolesti, operacija, stresnih situacija i delovanja nekih lekova - funkcija jajnika može prestati i pre 40. godine života, i tada govorimo o ranoj menopauzi ili ranoj insuficijenciji jajnika. Klimakterijum je period koji obuhata 5 godina pre i 5 godina nakon menopauze. Tih desetak godina života uslovljeno je promenom ravnoteže hormona (estrogena). Akutne simptome nedostatka hormona jajnika tokom prvih godinu dana po prestanku menstrualnog ciklusa ima čak 75-85% žena. Oko 15-25% žena ove simptome ima do 5 godina po nastanku menopauze, a oko 5% žena i duže.

Najčešći karakteristični simptom menopauze je toplotni talas ili valung, odnosno iznenadno crvenilo kože lica, vrata i grudi koje prati osećaj intenzivne vrućine, a završava se profuznim znojenjem. Spada u vazomotorne simptome kao i noćno znojenje, nesanica, lupanje srca. Često se pacijentkinje žale na glavobolju, umor, promene raspoloženja, gubitak memorije i koncentracije, depresiju. Zbog smanjene koncentracije estrogena javlja se atrofija genitalnog trakta, gubitak libida, oboljenja koštano - zglobnog sistema (osteoporoza, artralgije), kardiovaskularna oboljenja (ishemijska bolest srca, tromboze). Ubrzano se stvaraju bore, pogoršavaju se akne, a pošto organizam proizvodi male količine testosterona može se pojaviti pojačana maljavost u predelu brade, nausnica, grudi i abdomena.

Neodgovarajuća ishrana, nedovoljna fizička aktivnost i emocionalni stres mogu da pogoršaju simptome menopauze. Svakodnevno konzumiranje više od 2 čaše alkoholnog pića, 4 čaše gaziranog pića ili 2 šoljice kafe povećava rizik za osteoporozu, zbog povećanog izlučivanja kalcijuma urinom. Pušenje povećava rizik za osteoporozu čak 50% jer blokira funkciju osteoblasta i smanjuje nivo estrogena u krvi. Takodje, žene pušači u menopauzu ulaze jednu do dve godine pre u odnosu na žene nepušače.

Nedostatak estrogena usled menopauze povezan je sa nastankom osteoporoze, i zbog toga je ishrana kojom se obezbedjuje pre svega dovoljan unos kalcijuma i vitamina D bitna u tom periodu života žene. Najbolji izvor kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi, lisnato povrće, soja i sardina. Resorpciju kalcijuma iz creva pospešuju vitamini A, C i D, magnezijum, fosfor i gvožđe, kao i laktoza, dok negativno na resorpciju kalcijuma utiču oksalati, zasićene masti, kortikosteroidi kao i preterana upotreba crvenog mesa. Trebalo bi unositi više namirnica biljnog porekla, voća i povrća kao i žitarica. Voće i povrće bogato je vitaminima i mineralima, dok su žitarice važan izvor energije, vitamina B, E i nekih esencijalnih aminokiselina neophodnih u menopauzi. Preporučuje se unos vitamina E kao snažnog antioksidansa i imunostimulatora, kao i γ-linolenske kiseline koja smanjuje valunge, suvoću vagine i promenu raspoloženja. Fitoestrogeni povoljno utiču na ublažavanje simptoma klimakterijuma a najviše ih ima u soji, semenu lana , šargarepi, krompiru, trešnjama i biljnim uljima (pamukovo, kokosovo..).

Menopauza, sama po sebi je normalan deo života, a ne bolest koja zahteva tretman. Ipak terapija je neophodna ako su simptomi menopauze ozbiljni. Hormonska supstituciona terapija (HST) nadoknađuje estrogen i progesteron i primenjuje se oralno ili kao transdermalni flaster. U poslednjoj deceniji opala je upotreba HST jer su neke studije pokazale da terapija samo estrogenom može biti uzrok moždanog udara i kancera endometrijuma. U novije vreme razvijeni su bioidentični hormoni koji se primenjuju kao transdermalni preparati, ili u formi krema ili gela kako bi se zaobišli sistemski neželjeni efekti. Sintetišu se od biljnih sirovina u posebnim laboratorijama i FDA (Američka agencija za hranu i lekove) ih još uvek nije odobrila. Postoje takođe lokalni (preparati koji se aplikuju direktno u vaginu) hormonski preparati koji nadoknađuju estrogen, i ublažavaju suvoću vagine kao jedan od vrlo neprijatnih simptoma. Osim vaginalne kreme i vaginaleta sa estrogenom, primenjuje se i vaginalna estrogenska spirala. Napadi vrućine se kontrolišu kod čak 60% žena u menopauzi SSRI (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina), koji takođe stabilizuju raspoloženje i depresivne sadržaje menopauzalnih žena. Kao i u većini medicinskih stanja geni igraju veoma značaju ulogu. U načelu važi „pravilo trećine“, što znači da trećina žena nema nikakve tegobe, trećina ima umerene tegobe, a trećina se suočava sa ozbiljnim problemima.

Kod muškaraca ne postoji jasno definisan period menopauze, ali definitivno s godinama dolazi do pada u proizvodnji testosterona što može prouzrokovati zamor, slabost, depresiju i seksualne probleme kod muškaraca. Veza ovih simptoma i smanjenog nivoa testosterona još uvek je kontroverzna.

Aktivan i kvalitetan život  žene sa menopauzom ne prestaje već se optimizmom, pozitivnim razmišljanjem i pravilnim ponašanjem može kvalitetno produžiti i ulepšati.

Jedinica za farmakoinformatiku