Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je oboljenje digestivnog sistema koje je uzrokovano vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak. Reč gastroezofagealni odnosi se na želudac (gaster) i jednjak (ezofagus), dok reč refluks znači vraćanje (ili povratni tok sadržaja, obrnut fizioškom). Gastroezofagealni refluks (GER) je vraćanje želudačnog sadržaja, ili hrane i tečnosti u jednjak. Moderna definicija GERB-a (Montrealska definicija iz 2006. g.): Stanje koje nastaje kada refluks želudačnog sadržaja uzrokuje zabrinjavajuće simptome i/ili komplikacije.

Gatroezofagealna refluksna bolest (GERB) je bolest se klinički manifestuje postojanjem tipičnih (ezofagealnih) i atipičnih (ekstraezofagelnih simptoma). Tipični i najčešći simptomi su: gorušica, regurgitacija (vraćanja) želudačnog sadržaja u jednjak i ždrelo, bol u čašici i/ili iza grudne kosti i mučnina. Naročito treba obratiti pažnju na eventualno postojanje alarmnih simptoma (otežano i /ili bolno gutanje, gubitak u telesnoj težini, povraćanje krvavog sadržaja i/ili crna stolica i sekundarna anemija nepoznatog porekla). Pored tipičnih vrlo su česti atpični, ekstraezofagealni simptomi (bol u grudima, suv neproduktivan kašalj, astma, hronična upala grla, promuklost...) koji su ponekad jedine manifestacije GERB-a.

Epidemiološki podaci ukazuju da od GERB-a boluje 20-40% populacije, najčešće starije od 40godina. Medjutim, smatra se da je prevalenca GERB-a potcenjena obzirom, da se značajan broj bolesnika ne javlja lekaru već uzima lekove samoinicijativno ili nakon konsultacije sa farmaceutom. Brojni faktori (hrana, lekovi, povećan intraabdominalni pritisak...) utiču na smanjenje funkcije gastroezofagealnog spoja i/ili acidoprotektivnog mehanizma i samim tim doprinose razvoju GERB-a.

GERB tipično nastaje kada želudačni sadržaj vraća u jednjak i dovodi do pojave simptoma i/ili komplikacija. Donji ezofagealni sfinker (DES) je mišić koji je lokalizovan na prelazu jednjaka u želudac koji ima ulogu da se opušta da bi dozvolio nesmetan prolaz hrane iz jednjaka u želudac, teda se potom kontrahuje da ne dozvoli vraćanje želudačnog sadržaja. Kada je funkcija ovog mišića poremećena dolazi do nekontrolisanog vraćanja želudačnog sadržaja u jednjak i nastanka simptoma.

Neki od sledećih faktora mogu uticati na pojavu simptoma GERB-a:

  • Prejedanje
  • Konzumiranje određene vrste hrane (citrusno voće, čokolada, masna i prezačinjena hrana)
  • Naprezanje
  • Kofein, Alkohol, Pušenje
  • Upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL, lekovi za bol) kao što su brufen, aspirin, andol i diklofen

Dijagnoza ove sve aktuelnije bolesti se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka, pre svega o postojanju gorušice koja je prisutna u 75% obolelih. Ispitivanje započinje detaljnim razogovorom sa bolesnikom i klasičnim fizikalnim pregledom (Kontrastna radiografija jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva (rendgenski pregled).Endoskopija gornjeg digestivnog trakta (ezofagogastroduodenoskopija), biopsijejednjaka, želuca ili duodneuma, Manometrija jednjaka, pH metrija jednjaka (24 časovna).

Poboljšanje simptoma GERB-a često se postiže promenama životnih navika, specifičnim dijetama koje mogu značajno pomoći u smanjenju simptoma GERB-a i ubrzati izlečenje i oporavak :

Ishranu je potrebno organizovati tako da u toku dana postoji 5 obroka u jednakim vremenskim intervalima (3 bazična i 2 užine). Hranu i tečnost treba uzimati u umerenim količinama i polako, smireno treba žvakati barem 20 puta svaki zalogaj. Potrebno je održavati dobru higijenu usta i zuba. Dan ne treba počinjati sa čajem, kafom i cigaretama a poželjno je doručkovati 1 sat posle buđenja. Užina treba da bude na bazi cerealija i voća ili tost od integralnog ražanog hleba. Ne treba konzumirati previše vruća ili hladna jela i pića. Nakon jela šetnja pomaže varenju. Od poslednjeg obroka u toku dana do odlaska u krevet potrebno je da prođe najmanje 3sata.

Preporučeni vid ishrane

 PREPORUČUJE SENE PREPORUČUJE SE
Hleb i žitaricepolubeli hleb, dvopek, kukuruz i ovsena kaša (dobro kuvana), neglazirani pirinač, pšenični griz, kuvane testenine makarone, špageti, rezanci, dobro kuvano mleveno žito, nemasni keksi (plazma i petit beure)hleb i žitarice sa visokim procentom masti, raž, ovas i ovsena kaša, vruć hleb i peciva, masna lisnata testa, burek, pogačice, pite, testa pržena udubokoj masnoći, uštipci, mekike, prženice, masne grickalice, integralni grisini i masni krekeri, testenine sa masnoćama i jakim začinima
Mleko i mlečni proizvodiobrano mleko (sa oko 2 % m.masti), kiselo mlečni proizvodi (jogurt, kiselo mleko), mladi posni sirevi, pavlaka do 12 % m. masti u manjoj količinipunomasno mleko, čokoladno mleko, stari, tvrdi, slani, dimljeni i topljeni sirevi, kajmak, punomasna pavlaka, voćni jogurt
Meso, riba, jaja i njihovi proizvodinemasne vrste riba oslić, pastrmka, tuna, skuša, belance svakodnevno, celo jaje 2-3 puta nedeljno, konjsko mesomasna mesa, svinjsko, ovčije, goveđe, mesne prerađevine paštete, salame, slanina, kobasice, mlečne i supe sa mesom, iznutrice, žilava mesa, masne ribe (som, šaran), dimljena mesa i riba, konzervisana mesa, pohovana, pržena mesa
Masti i uljaBiljna ulja (maslinovo, suncokretovo, susamovo ulje kukuruznih klica)masti životinjskog porekla svinjska, guščija mast, loj, prerađevine čvarci, kavurma, majonez
Povrćešargarepa, krompir, cvekla, sočivo, celer, spanać (u obliku pirea), tikvice, bundeva, grašak, karfiol i zeljeparadajz (kečap) pasulj, bob, špargle, masline, senf, mahune, konzervisano i prženo povrće, luk i paprika
Voćejabuka, dinja, badem, maline, mandarine, breskva, kajsija, trešnja, kruška, kokos, smokve, grožđe, (u fazi bola mehanički i termički obrađene), sveže ceđeni sokovi bez
dodatka šećera		sok od pomorandže, voće bogato mastima šljiva, orah i lešnici, citrusi (limun, pomorandža, grejpfrut, ananas)
Šećeri i koncentratimatični mleč, med, suvi kolač, džem i marmelada, smeđ šećerčokolada, keks sa čokoladom, topla čokolada, deserti sa uljem i mašću, kolači sa kvascem i prelivima, beli konzumni šećer, masni, preslatki kolači, sladoled, šlag, mentol bombone
Pićanegazirane mineralne vode, pića bez kofeina, herbal čaj, zeleni čaj, voćni sokovi sem citrusa, blagi biljni čajevi, sok od svežeg kupusaalkohol, kafa sa i bez kofeina i napici sa kofeinom, industrijski sokovi, gazirana bezalkoholna pića, pića sa ledom, jaki čajevi
Začinimirođija, peršun, kim, lovorov listso, biber, senf, crvena paprika, sirće, ljuti začini, ljuti sosevi, nana, bosiljak

Medikamentozno lečenje GERB-a sprovodi se dominantno lekovima koji suprimiraju lečenje kiseline (H2 blokatori, inhibitori protonske pumpe), odnosno koji štite sluzokožu želuca od dejstva kiseline (antacidi). Danas su inhibitori protonske pumpe osnova tretmana GERB-a, i kod većine pacijenata dovode do poboljšanja tegoba.

Hirurško lečenje sprovodi se kod pacijenata sa težim i komplikovanim formama refluksne bolesti, kao i kod pacijenata koji ne mogu da kontrolišu simptome GERB-a bez inhibitora protonske pumpe.

Dipl.farm.Tanja Arsić