Genetski modifikovani organizmi se mogu definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal (DNK) izmenjen na veštacki način. Tehnologija kojom se to postiže je genetski inženjering tj. moderna biotehnologija. Modifikuju se postojeći geni, ili se uvodi jedan ili više transgena i na taj način se vrši transformacija određene vrste. Cilj je povećanje prinosa, otporniji usevi i samim tim rešavanje gladi u svetu.

Ranije se vršilo ukrštanje vrsta, ali genetski inženjering stvara biljku željenih osobina veoma brzo i tačno. Osim što se geni mogu prebaciti iz jedne biljke u drugu, moguće je u neku biljku ubaciti i gene iz organizma koji nije biljni. Na primer gen za podnošenje hladnoće u ribi severnih mora iverak, se ubacuje u DNK paradajza kako bi on postao otporan na niske temperature, ili uvođenjem Bt gena (iz bakterije Bacillus thuringiensis) biljke počinju da proizvode sopstvene pesticide i tako uništavaju štetočine koji ih napadaju.

Smatra se da će se za 50 godina udvostručiti broj ljudi na Zemlji, pa bi GMO omogućili prehranjivanje svih ljudi na Zemlji smanjenom upotrebom pesticida, otpornošću na hladnoću, na herbicide i bolesti, na sušu i zaslanjenost tla. Npr. proizvodnjom genetski modifikovanog pirinča može se sprečiti nedostatak vitamina A koji uzrokuje slepilo a čest je u zemljama u razvoju. Vakcine bi se mogle inkorporirati u hranu, što bi najviše pogodovalo zemljama trećeg sveta koje gube veliki broj dece do 6-e godine upravo zbog toga što ne sprovode vakcinaciju. Te vakcine u hrani bi se lakše transportovale, skladištile i davale nego današnje konvencionalne vakcine.

Polen modifikovanog žita može se širiti insektima i vetrom na velike daljine. Uvođenje Bt gena (iz bakterije Bacillus thuringiensis) već je prouzrokovalo veliku smrtnost gusenica kraljevskog leptira. Polen iz takvog kukuruza ubija larve mnogih insekata neselektivno. Postoji mogućnost prenošenja modifikovanih gena na druge vrste, i time mogu nastati nepredvidive posledice.Velika je opasnost od monopola razvijenih zemalja nad GMO tehnologijom, čime bi se još više podredile zemlje u razvoju. Smatra se da reakcije ljudi na GMO nisu dovoljno jasne ali i činjenica da su GMO potencijalni alergeni i da mogu imati nepredvidive efekte na ljudsko zdravlje. Dokazano je i da je GM hrana smanjene hranljive vrednosti, i da ima manje proteina i fitoestrogena. Za mnoge je dovoljno da zauzmu stav da je genetsko modifikovanje prirodnih vrsta neprirodno i zbog toga neprihvatljivo.

Pod pritiskom javnosti neke evropske zemlje i Japan uvele su obavezno obeležavanje za neke ili sve proizvode koji se zasnivaju na biotehnologiji i ograničile njihovu upotrebu. Mnogi stručnjaci su protiv sugerisanja koji je najmanji dozvoljeni nivo kontaminacije hrane GMO(npr. ispod 1%). Teško je doći do nezavisnog mišljenja jer su veliki pritisci na naučnu javnost od strane interesnih grupa. Potrošači smatraju da im se izbegavanjem obeležavanja proizvoda od GMO oduzima pravo na izbor.

Ostaje nepoznato da li GMO predstavlja hranu budućnosti ili bioterorizam kako dve suprotstavljene strane obično brane svoja stanovišta. Postavlja se pitanje koliko smo zaista sigurni i koliko vremena treba da prođe da bi se nešto potvrdilo ili opovrglo u praksi? 

Jedinica za farmakoinformatiku