Infekcije gornjeg respiratornog trakta su veoma česta i najčešće samo-ograničavajuća oboljenja.

Najčešće su uzrokovane virusima. U kliničkoj praksi, za terapiju ovih bolesti obično se propisuju antibiotici. Široka primena antibiotika doprinosi razvoju rezistencije bakterija, što ima velike posledice za javno zdravlje.

Pod infekcijama gornjih respiratornih puteva podrazumevamo:

  • rinitis(zapaljenje nosne sluznice)
  • sinuzitis( zapaljenje sinusa)
  • otitis(zapaljenje uha)
  • faringitis( zapaljenje ždrela)
  • laringitis( zapaljenje grkljana)

U najvećem broju slučajeva (oko 75%) infekcije gornjih disajnih puteva su virusnog porekla i spontano se povlače posle približno nedelju dana.

Rinitis, prehlada ili nazeb je najčešće oboljenje čovečanstva. Uzrok prehlade su u 50% rinovirusi dok ostalih 50% pripada adeno-, parainfluenca-, korona-, entero- ...virusima. Deca u proseku imaju 7-10 epizoda prehlade godišnje, a odrasli 2-5 epizoda. Sa svojim dosadnim simptomima rinoreje (curenje iz nosa), kijanja, nazalne kongestije (zapušen nos), kašlja a često i glavobolje i bolova u mišićima ume da potpuno poremeti funkcionisanje. Postoje određeni dokazi da pothlađivanje organizma, nedovoljno spavanja, izlaganje duvanskom dimu, boravak u gužvi u zatvorenim prostorijama, psihološki stres mogu da doprinesu dobijanju prehlade, ali je izvesno da je sklonost ka javljanju prehlade individualna. Ključna profilaktička mera je suzbijanje prenosa virusa, a to se postiže pretežno higijenom ruku jer se u znatno manjoj meri virusi prenose kapljičnim putem. Prehlada obično traje do 2 sedmice. Terapija je simptomatska uz odmor i puno tečnosti. Ukoliko simptomi traju duže, verovatnije je da je u pitanju alergijski rinitis.

Alergijski rinitisje u novije doba često (20-50% opšte populacije) inflamatorno oboljenje gornjeg respiratornog trakta, u kojem postoji hronična hiperaktivnost sluznice nosa, sa periodima akutnog pogoršanja. Simptomi uključuju dugotrajnu kijavicu, curenje iz nosa, svrab u nosu i zapušenost nosa. Ovo oboljenje se ne može izlečiti, ali se ovi neprijatni simptomi mogu olakšati. Koriste se topikalni ili oralni antihistaminici, a kod težih simptoma lekovi prvog izbora su intranazalni kortikosteroidi.

Grip i prehlada imaju velika preklapanja u simptomima, ali kod gripa simptomi su nagli, izraženiji i dugotrajniji. Grip može biti životno ugrožavajuće stanje u populaciji starijih i bolesnih od hroničnih bolesti, kao i male dece koja već boluju od nekih sistemskih bolesti. Ako u uslovima proglašene epidemije gripa imate kašalj, groznicu i temperatutu>37,8ºC u gripu sličnom stanju, moguće je da je vaša dijagnoza grip. Bez panike, mirovanje, puno tečnosti, laka hrana i antipiretik za 10 dana bi trebalo da vrate organizam na stanje pre preležanog gripa.

Sinuzitis je upala sluzokože koja oblaže sinuse, a može biti posledica virusnih infekcija gornjeg respiratornog trakta. Sinuzitis može imati akutni (do 4 nedelje) i hronični (do 12 nedelja) oblik. Simptomi su zapušen nos sa izlučivanjem sekreta, bol, otok ili pritisak u predelu lica ili glavobolja, izražen umor i malaksalost, suzenje iz očiju, gubitak osećaja za miris, zubobolja pa i povišena temperatura. Akutni bakterijski sinuzitis, kao komplikacija virusnog javlja se kod 5-13% dece i svega 0,2-2% odraslih. Kod hroničnog sinuzitisa uzročnici su uglavnom bakterije ili ređe gljivice. Terapija je simptomatska ( inhalacija, tople obloge), osim kada dijagnostika nalaže upotrebu antibiotika.

Otitis media je zapaljenje srednjeg uha i jedna od najčešćih dijagnoza kod dece od 6 meseci do 2 godine. Obično je posledica virusne infekcije nazofarinksa, kada je smanjena ventilacija kroz Eustahijeve tube, usled čega nastaje negativan pritisak u srednjem uhu. U 17-44% slučajeva otitis je uzrokovan virusima. Najčešći simptomi su bol u uhu, curenje iz uha, oslabljen sluh, razdražljivost i povišena temperatura. Savetuje se "strategija praćenja i čekanja" što podrazumeva odlaganje primene antibiotika 48-72h od pojave simptoma kod dece koja nisu izložena povećanim rizicima i ako nemaju izražene sistemske simptome bolesti. Uz analgetik i antipiretik deca starija od 6 meseci prate se do 72h ukoliko simptomi nisu mnogo naglašeni, u suprotnom daju se antibiotici koji skraćuju dužinu trajanja simptoma.

Faringitis je akutno zapaljenje ždrela (gušobolja) koje se manifestuje bolovima u grlu, crvenilom i otokom mukoze farinksa i tonzila i povišenom telesnom temperaturom. Ako su udruženi sa prehladom, kašljem, promuklošću ukazuju na infekciju virusom što je slučaj kod 85-95% odraslih i 60-70% dece. Ako je faringitis uzrokovan ß-hemolitičkim streptokokom grupe A simptomi se javljaju naglo, a kod mlađe dece mogu biti praćeni i mučninom i povraćanjem. Bakterijska kultura brisa ždrela je osnova u dijagnostici faringitisa. Ako je u pitanju streptokokni faringitis savetuje se primena penicilina u trajanju od 10 dana, a kod alergičnih na peniciline alternativa su makrolidni antibiotici (npr. eritromicin).

Laringitis je upala larinksa (grkljana) koja za osnovni simptom ima promuklost. Može biti komplikacija prehlade ili upale grla, a može biti i alergijska reakcija na neki alergen iz okoline. Inhalacija fiziološkog rastvora kao i topli napitci mogu olakšati tegobe.

Jedinica za farmakoinformatiku