"Ljubav, siromaštvo i kašalj ne mogu se sakriti" Ivo Andrić

Kašalj je simptom a ne bolest. Uloga kašlja je čišćenje disajnih puteva od sekreta i stranih tela. Refleks kašlja je vrlo složen. Kontroliše ga centar u kičmenoj moždini, učestvuju mnoga nervna vlakna i odvija se uz sinhronizovanu aktivnost velikog broja respiratornih mišića. Kašalj je najčešće refleksni odgovor koji nastaje nadražajem receptora za kašalj koji su smešteni u sluznici ždrela, grkljana, dušnika, bronhija i manjim delom u manjim bronhijalnim ograncima. Nadražaj na kašalj mogu izazvati strana tela, čestice prašine, nestabilne hemijske supstance, promene u temperaturi a kod dece najčešće nakupljanje sekreta koji nastaje zbog alergije ili upale sluznice disajnih puteva (virusne ili bakterijske).

Kašalj možemo klasifikovati po dužini trajanja, karakteru i kvalitetu kao i vremenu kada se javlja. Akutni kašalj traje kraće od 3 nedelje, subakutni obično traje 3-8 nedelja dok je hronični kašalj obavezno duži od 8 nedelja. Po svom kvalitetu može biti ne-produktivni (suvi) i produktivni (sa iskašljavanjem). Može se javljati samo noću, i noću i danju i samo danju. Karakteristike kašlja nisu preterano važne za odrasle, dok kod dece mogu mnogo toga razjasniti. Kašalj kao lavež psa govori najverovatnije o laringitisu (upala grkljana), dok odsečan (staccato) kašalj navodi na pneumoniju izazvanu Chlamydi-om.

Kod zdrave dece je sasvim uobičajeno da se nakašlju do 10 puta dnevno u odsustvu bilo koje bolesti. Najčešće je uzrok kašlja kod dece virusna infekcija respiratornog trakta, dok kod odraslih hronični kašalj može biti posledica post-nazalnog slivanja, gastroezofagusnog refluksa, astme, eozinofilnog bronhitisa, pušenja, zagađenog vazduha, tumora pluća, upotrebe određenih lekova. Bakterijske infekcije izazivaju kašalj podjednako često i kod dece i kod odraslih.

Žlezde u nosu i sinusima proizvedu oko 2,3 litra sluzi za 24 sata. Sitne dlačice u sinusima obično guraju tu sluz naniže i ona se sliva niz grlo a da mi to ne osećamo. Prehlada, alergija, polenska kijavica čine tu sluz gustom i lepljivom. Umesto da se normalno sliva, ona zastaje u grlu i zapušava disajne puteve, pa čovek refleksno nastoji da se oslobodi smetnje.

Gastroezofagusni refleks se javlja kod poremećaja prstenastog mišića između jednjaka i želuca, zbog čega se kiselina iz želuca vraća kroz jednjak i izaziva nadražajni kašalj. Treba izbegavati obilne i masne obroke kao i smanjiti konzumiranje alkohola i kafe. Mogu se uzimati i lekovi koji smanjuju proizvodnju želudačne kiseline.

Astma i HOBP (hronična opstruktivna bolest pluća) su bolesti u kojima kašalj dominira kao simptom ali ima različite uzroke koji se vrlo kompleksno leče pa samim tim se i kašalj sanira.

Kašalj može biti izazvan i aerozagađenjem, duvanskim dimom, iritantnim gasovima i vlagom u prostoru gde se dugo boravi. Reakcije na sve ove iritanse su veoma individualne i zavise od dužine izloženosti zagađivačima ali i od genetskih predispozicija osoba koje su im izložene.

Rak pluća je najsmrtonosniji karcinom i skoro svi njegovi vidovi su praćeni kašljem. Nije mali broj slučajeva gde hronični kašalj nema očigledan uzrok. On nije izazvan bolešću već preosetljivošću refleksa na kašalj kod određene osobe.

Određeni lekovi, pre svega ACE inhibitori koji su u širokoj upotrebi u lečenju hipertenzije mogu kod značajne grupe pacijenata da izazovu nadražajni kašalj, a rešenje je prekid terapije ovim lekovima.

Ne treba zaboraviti ni tuberkulozu kao jedan od mogućih uzroka kašlja koja se na velika vrata vraća i to u svojoj rezistentnoj formi a poznata je po intenzivnom kašlju.

Postoji i psihogeni kašalj, ali se za njegovo dijagnostifikovanje mora isključiti mnoštvo dijagnoza pa tek onda posumnjati da je neki emocionalni i psihološki problem uzrok kašlja. Češći je kod dece nego odraslih i sreće se npr. kod dece čije su sestre ili braća hronično bolesni.

Za sve uzrasne grupe, od najmlađih do odraslih, preporučuje se povećan unos tečnosti. Time se efikasno pojačava vlaženje i čišćenje sluznice disajnih puteva. Topli napici posebno prijaju kao i topla lagana hrana (supe, čorbe). Treba izbegavati hladna pića, sladoled, slatkiše, prženu hranu, izlaganje hladnom vetru, klimatizaciji u zatvorenim prostorima. Gotovo svi biljni sirupi su registrovani kao dodatak ishrani, a ne kao lekovi. Koriste se preparati na bazi belog sleza, bršljana, bokvice a od sintetskih lekova za produktivan kašalj su najzastupljeniji acetilcistein i karbocistein.

Ukoliko se primeni sirup koji snažno podstiče vlaženje sluznice disajnih puteva sa ciljem olakšanog iskašljavanja, kod male dece koja imaju izraženu opstrukciju najmanjih ogranaka bronhija može doći do pogoršanja kašlja – oni se naprosto guše u sekretu koga ne mogu da iskašlju. Primena sirupa kod kašlja koji je uzrokovan curenjem nosa gotovo da nema svrhe (kašalj eliminiše sekret koji curi u niže delove disajnih puteva gde je sluznica zdrava). Preparati koji suprimiraju refleks kašlja centralno (antitusici) mogu naneti veću štetu suprimirajući ovaj u osnovi odbrambeni refleks, i primenjuju se samo kod suvog nadražajnog kašlja koji ometa funkcionisanje (san i dnevne obaveze). Deci mlađoj od godinu dana ne preporučuje se upotreba preparata za kašalj.

Poslušajte savet lekara ili farmaceuta pre upotrebe bilo kog preparata kojim želite da rešite problem kašlja.

Jedinica za farmakoinformatiku

Dipl.farm.spec. Bošković Ana