Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je na dan 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti sa ciljem podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja. Evo 10 činjenica o fizičkoj aktivnosti koje je navela SZO:

  1. Fizička neaktivnost je četvrti po redu faktor rizika globalnog mortaliteta. Globalno, 6% svih smrti pripisuje se fizičkoj neaktivnosti. Ispred nje su visok krvni pritisak (13%), upotreba cigareta (9%) i izjednačena je sa visokim nivoom glukoze u krvi (6%). Štaviše, fizička neaktivnost je uzrok od prilike 21-25% raka debelog creva i raka dojke, 27% dijabetesa i 30% infarkta miokarda.
  2. Redovna fizička aktivnost pomaže održavanje zdravlja. Fizički aktivne osobe:
  • imaju manje stope: koronarne bolesti, visokog krvnog pritiska, moždanog udara, dijabetesa, kancera debelog creva i dojke i depresije;
  • imaju manji rizik od pada i prelomalakše održavaju svoju telesnu težinu.
  1. Fizička aktivnost se ne sme pogrešno tumačiti kao sport. Fizička aktivnost je bilo koji pokret tela koji proizvode skeletni mišići uz korišćenje energije. To uključuje sport, vežbanje kao i druge aktivnosti npr. igra, šetnja, obavljanje kućnih poslova, uređivanje bašte, ples...
  2. Fizička aktivnost i umerenog i energičnog intenziteta je korisna za zdravlje. Intenzitet fizičke aktivnosti se može tumačiti kao "koliki napor osoba ulaže da bi ostvarila aktivnost". Intenzitet različitih oblika fizičke aktivnosti varira među ljudima. U zavisnosti od individualne kondicije primer umerene fizičke aktivnosti može biti: brzi hod, ples,obavljanje kućnih poslova. Primer energične fizičke aktivnosti može biti: trčanje, brza vožnja bicikla, brzo plivanje ili pomeranje teških predmeta.
  3. Fizička aktivnost dece između 5 i 17 godina treba da iznosi najmanje 60 minuta umerene ili energične vežbe dnevno!!! Sve više od 60 minuta obezbeđuje još veći boljitak zdravlju deteta.
  4. Fizička aktivnost odraslih između 18 i 65 godina bi trebalo da iznosi najmanje 150 minuta umerene ili 75 minuta energične vežbe nedeljno, ili njihove kombinacije. Svaka partija fizičke aktivnosti bi trebalo da traje najmanje 10 minuta.
  5. Preporuke za odrasle i starije odrasle (stare preko 65 godina) su iste. Dopuna bi bila da starije osobe koje zbog svog zdravstvenog stanja ne mogu da budu aktivne kao što je preporučeno, budu aktivne onoliko koliko njihovo zdravstveno stanje to omogućava. Kao i da slabije pokretne starije osobe treba da praktikuju fizičku aktivnost koja pomaže njihovu ravnotežu i sprečava pad.
  6. Ove preporuke važe sa sve zdrave odrasle osobe. Osim kod specifičnih medicinskih stanja koja zahtevaju mirovanje, ove preporuke se odnose na sve ljude bez obzira na pol, rasu, etničku pripadnost ili nivo prihoda. Takođe se odnose i na osobe koje boluju od hroničnih neinfektivnih bolesti koje nisu u vezi sa mobilnošću pacijenta, npr. dijabetes ili hipertenzija.
  7. Bilo kakva fizička aktivnost je bolja od nikakve. Neaktivne osobe bi trebalo da počnu sa kraćim naporima da bi vremenom povećali njihovo trajanje, učestalost i intenzitet. Neaktivni odrasli, stariji odrasli i osobe sa hendikepom osetiće boljitak od povećane fizičke aktivnosti.
  8. Podrška okoline i zajednice može pomoći ljudima da budu fizički aktivniji. Postoje veliki potencijali koje bi trebalo iskoristiti i podići nivo fizičke aktivnosti u populaciji. Jedna od mogućnosti je da se učenicima u školama i na fakultetima obezbedi prostor za provođenje slobodnog vremena kroz upražnjavanje raznih fizičkih aktivnosti, ili da kompanije uplaćuju svojim zaposlenima članarinu za bazen, teretanu, mali fudbal, košarku...

Ne treba zaboraviti da je Tiso još u 17.-om veku rekao: "Vežbanje može da zameni ili pomogne dejstvo mnogih lekova, ali ni jedan lek ne može da zameni dejstvo kretanja".

Jedinica za farmakoinformatiku