Reč propolis potiče od grčkih reči pro što znači pre i polis što znači grad, ili propoliso što znači zamazivati, zaglađivati. Propolisom pčele zatvaraju i štite svoju košnicu. Njime popunjavaju sve pukotine i nepotrebne otvore kako bi svoje stanište zaštitile od vetra, kiše i sl. Takođe, pčele njime oblepljuju svako strano telo koje se nađe u košnici da bi se štitile od neprijatnih mirisa i bakterija koje nastaju prilikom raspadanja leša. Propolis je kod Egipćana korišćen za mumifikaciju, u izradi Stradivarius violina korišćen kao sastojak lakova a kao lek je bio poznat još u vreme Aristotela.

Propolis je zajedničko ime za smesu smolastih supstanci koje pčela skuplja sa lisnih pupoljaka drvenastih biljaka i prirodnog pčelinjeg voska. To je smolasta materija dobijena delovanjem sekretornih žlezda bogatih fermentima (galangin, kvercetin, krizin, kempferol, apigenin, pinocembrin, pinobaksin). Propolis je gorkog i oštrog ukusa, boje zelenkaste do braonkasto-crvene, na običnoj temperaturi mek a na višoj lepljiv, postaje čvrst i lomljiv kada se ohladi. Hladan propolis se može mlevenjem pretvoriti u prah. Sastav i boja propolisa zavise od biljnih vrsta sa kojih pčele prikupljaju materijal i od godišnjeg doba. Pčele ga sakupljaju tokom cele godine a najviše pred nastupajuću jesen i zimu. Prikupljaju ga s raznog drveća, najčešće sa topole, vrbe, kestena.

Komercijalni vlasnici pčela skupljaju propolis tako što ga stružu s drvenih delova košnica ili upotrebljavaju specijalno konstruisane “prostirače za sakupljanje”. Sirovi proizvod prolazi kroz sekundarni proces u kome se uklanjaju pčelinji vosak i druge nečistoće pre same upotrebe u prirodnim proizvodima (npr. tablete, masti, tinkture). Propolis sadrži drvne smole i balzame, pčelinji vosak, aromatična i etarska ulja kao i polen. Ostali sastojci uključuju bioflavonoide (najvažnija komponenta u propolisu; njihovo antioksidativno delovanje pomaže u borbi protiv slobodnih radikala ), vitamine u vrlo malim količinama većinom vezane za sastojke polena (B1, B2, B6, C, nikotinska kiselina, pantotenska kiselina), minerale (Fe, Cu, Mn, Al, Zn) i mikroelemente (Na, K, Mg, Ca, Ba, B i Se u tragovima). Do danas je identifikovano najmanje 180 različitih sastojaka u propolisu.

Čovek upotrebljava propolis u različite svrhe još od davnina a pogotovo u medicinske, zbog njegovog širokog spektra delovanja. Terapija medom i pčelinjim proizvodima zove se apiterapija (propolis, matični mleč, polen). Propolis je najstabilniji pčelinji proizvod. Dokazano je njegovo antibakterijsko, antivirusno, antigljivično, antiseptično, lokalno anestetičko i blago antioksidativno dejstvo. Pripisuje mu se čak i antikancerogeno i antiagregaciono dejstvo. Koristi se u različitim oblicima kao kapi, mast, gel, vaginalete, sirovi propolis, tinktura, ekstrakt sa puterom. Odličan je dezinficijens usne šupljine, koristi se i kod paradentoze, promuklosti, kod pojave afti i neugodnog zadaha. Masti s propolisom su odlične za rane koje teško zarastaju, kao i za mnoga kožna oboljenja: alopeciju, upalu kože nastalu spoljnim nadražajem, za gljivična oboljenja kože i vlasišta, piodermiju, ekcem, seboreju, epidermofitiju, psorijazu, žuljeve… Osobe alergične na pčele i pčelinje proizvode, kao i trudnice i dojilje ne bi trebalo da upotrebljavaju propolis.

Nisu poznate interakcije propolisa sa hranom i drugim lekovima, biljkama i suplementima. Propolis ima i mnoštvo dejstava čiji se mehanizam delovanja još uvek ispituje. Zbog širokog spektra blagotvornih dejstava na organizam čoveka poželjan je u kućnoj apoteci svakog domaćinstva.

Jedinica za farmakoinformatiku

Dipl.farm.spec. Bošković Ana