Širenje virusa HIV-a na globalnom planu, poprima oblike pandemije. Od 1981. godine kada je prvi put prepoznat kao nova bolest, AIDS je usmrtio više od 27 miliona ljudi. Prema procenama SZO i UNAIDS-a u svetu je krajem 2008. godine 33,4 miliona ljudi živelo sa HIV-om. Podsaharska Afrika je region sa najviše pogođenih HIV infekcijom (67%).U svetu se dnevno HIV-om zarazi oko 7500 osoba , od toga su 50% osobe između 14 i 24 godine života. 

Epidemija side u Srbiji je zvanično počela 1984. godine, mada postoje i podaci o ranijim slučajevima ove bolesti. Incidenca je relativno niska, ali je prema nekim procenama ukupan broj zaraženih pet do deset puta veći od zvaničnih podataka. Od 1985. godine do kraja 2009. registrovano je ukupno 2440 HIV pozitivnih osoba, od kojih je 1489 (61%) obolelo od AIDS-a, a 1042 umrlo. Među istočnoevropskim državama, u Srbiji i Rumuniji je zabeležen najveći rast novozaraženih od početka 90-ih godina 20. veka.

Nezaštićeni heteroseksualni odnos je glavni način prenošenja HIV virusa (2/3 novih slučajeva), ali i upotreba nesterilnih igala i špriceva.

Sida (AIDS-sindrom stečene imunodeficijencije) je bolest koja predstavlja poslednji stadijum infekcije organizma virusom humane imunodeficijencije (HIV). HIV je virus koji ubija ili oštećuje ćelije imunskog sistema. To za posledicu ima progresivno slabljenje imunskog sistema što pojedinca čini podložnim širokom spektru infekcija i tumora.         

STADIJUMI INFEKCIJE 

Da bi došlo do infekcije i razvoja bolesti virus mora da dospe u krv.

1.Primarna infekcija je period naglog razmnožavanja virusa neposredno nakon što mu je osoba bila izložena. Ona može u potpunosti da izostane, a kada postoji, u oko 20% slučajeva, ova faza traje nekoliko nedelja. U tom periodu se javljaju simptomi poput prehlade, visoke temperature, glavobolje, upale ždrela i ponekad osipa.

U proseku tri nedelje nakon infekcije pojavljuje se veliki broj drugih simptoma, za koje se obično i ne sumnja da imaju veze sa sidom. Međutim, postavljanje prave dijagnoze je veoma važno jer su u ovom periodu osobe najzaraznije. Najčešći simptomi u ovom periodu su nagli gubitak telesne mase, natekle limfne žlezde, gubitak pamćenja, temperatura i glavobolja.

2.Klinički asimptomatska faza.Ova faza traje u proseku oko 10 godina. Karakteriše je potpuno odsustvo bilo kakvih simptoma bolesti. Količina virusa u perifernoj krvi pada na veoma niske vrednosti, ali osobe i dalje ostaju inficirane i antitela na HIV se mogu detektovati u krvi.

3.Simptomatska HIV infekcija. Kako vreme protiče, imuni sistem postaje sve slabiji i više nije u stanju obuzda i zadrži virus. Javljaju se i prvi simptomi bolesti. U početku su simptomi slabi, ali se vremenom pogoršavaju i postaju sve teži.

4.Sida. Sida je poslednja i ujedno i najteža faza infekcije virusom HIV-a.

Virus je prisutan u svim telesnim tečnostima (pljuvačka, suze, cerebrospinalna tečnost...) ali u dovoljnoj količini da bi se neko zarazio ima ga samo u krvi, vaginalnom sekretu, semenoj tečnosti (uključujući i presemenu tečnost) i majčinom mleku. Virus se nalazi u visokim koncentracijama i u likvoru i ušnoj masti (cerumenu), ali preko njih nije moguće inficiranje zbog nepostojanja načina transmisije sa jedne osobe na drugu.

NAČIN PRENOŠENJA HIV INFEKCIJE 

1.Nezaštićeni seksualni kontakt sa HIV pozitivnom osobom. Pravilna upotreba kondoma je najefikasniji način smanjenja rizika prenosa HIV infekcije

2.Kontakt sa zaraženom krvlju. Da bi se HIV preneo putem krvi potrebno je da se direktno unese ubrizgavanjem ili da osoba koja dolazi u kontakt sa zaraženom krvlju ima otvorenu ranu na telu („ krv na krv”). Prenosi se korišćenjem nesterilisanog pribora za ubrizgavanje psihoaktivnih i drugih supstanci, tetoviranje nesterilnim priborom, preko menstrualne krvi.... HIV pozitivne osobe ne mogu biti dobrovoljni davaoci krvi.

3. Prenos HIV-a sa majke na plod, dete. Oko 30% dece HIV pozitivnih majki se zarazi pre, tokom i ubrzo nakon rođenja. Dojenjem se zarazi oko 50% dece.

KAKO SE HIV NE PRENOSI 

HIV se ne može preneti uobičajenim socijanim kontaktima: ljubljenjem u obraz, grljenjem, rukovanjem, dodirom odeće, kijanjem, kašljanjem, kontaktom sa pljuvačkom, suzama, znojem.

Ne može se preneti upotrebom predmeta: razmena peškira, pijenje iz iste čaše, konzumiranje hrane koju je spremila zaražena osoba, korišćenje telefona, novca, kvaka...Ne može se preneti korišćenjem javnog prevoza, javnih kupatila, toaleta(ne prenosi se stolicom niti urinom), sauna, bazena, frizerskih salona.

Ne može se preneti korišćenjem usluga lekara i stomatologa, ukoliko se ispoštuju uobičajene mere i procedure predostrožnosti.

Ne može se preneti primanjem transfuzije krvi, dobrovoljnog davanja krvi i organa, ukoliko se ispoštuju uobičajene mere i procedure predostrožnosti ( testiranje). 

Ne može se preneti ubodom insekata ( komaraca i dr.) i životinja, niti one mogu oboleti od AIDS-a jer se samo u krvi čoveka nalaze T limfociti sa CD4+ molekulima za koje se virus vezuje.

Jedinica za farmakoinformatiku