Astma je hronična inflamacijska bolest disajnih puteva koju karakteriše pojačana reaktivnost na različite stimuluse i opstrukcija protoka vazduha usled otoka sluznice, nakupljanja sluzi i spazma glatkih mišića. Astma je veoma varijabilna bolest, kako po ispoljavanju simptoma, tako i po njihovoj učestalosti i intenzitetu i može se javiti u svim uzrastima.

Kod astme je prisutan hronični inflamacijski poremećaj u disajnim putevima, tako da je lečenje dugotrajno, svakodnevnom primenom lekova za prevenciju bolesti, a ne samo u toku pogoršanja.

Razlikuju se četiri stepena težine astme: 1) povremena (intermitentna) astma, 2) trajna (perzistentna) lakog stepena, 3) trajna srednjeg stepena i 4) trajna astma teškog stepena.

Bolesnici sa astmom osećaju tegobe pri disanju: otežano disanje, zviždanje u grudima, kašalj, koji ih povremeno budi i noću.

Uzročnici napada astme su mnogobrojni: životinjska dlaka, dim, prašina, grinje, bubašvabe, buđi, jaki mirisi i isparenja, polen, virusi, vremenske prilike, fizički napor, jake emocije, ... Treba pomenuti da i alergeni iz hrane mogu biti uzrok asmatskih simptoma. Najčešće su u pitanju jaja, mleko, čokolada, kakao, razne vrste oraha, kikiriki, spanać, grašak, pasulj, paradajz, soja, riba, plodovi mora, ... Pored same hrane i mnogi aditivi i boje, koje se dodaju hrani, mogu biti uzrok nepodnošljivosti hrane.

Pojedini lekovi (Aspirin, Acetisal, Brufen, Novalgetol, ...) mogu da isprovociraju napad astme.

Osobe obolele od astme mogu voditi normalan, aktivan život ako nauče da kontrolišu svoju bolest i sredinu u kojoj žive.

Preporučuje se osobama obolelim od astme:

  • Ne izlažite se uzročnicima koji Vam izazivaju napade.
  • Izbacite perjane jastuke, upotrebljavajte samo antialergijske jastuke ili punjene sunđerom.
  • Ne spavajte na kauču, šupljem i vunenom dušeku.
  • Ukloniti tepihe (dozvoljene su samo tanke sintetske staze).
  • Izbegavajte teške zavese, kao i sve tkanine u kojima može da se skuplja prašina.
  • Ne koristite klima uređaje niti aparate za zagrevanje koji izduvavaju topao vazduh.
  • Stan čistiti često i temeljno. Koristiti insekticide u aerosolu – ali voditi računa da bolesnici u to vreme nisu kod kuće.
  • Sanirajte izvore vlage u stanu.
  • Ne držite cveće u stanu.
  • Brisati prašinu mokrom krpom, a ako Vam niko ne pomaže i sami čistite, tada treba da nosite masku ili maramu preko nosa i usta.
  • Izbegavajte prostor u kome se puši.
  • Perite često posteljinu i pokrivače. 
  • Uzimajte lekove za astmu onako kako vam lekar preporučuje.
  • Kontrolišite se kod lekara tri puta godišnje i kada se osećate dobro i nemate smetnje pri disanju
  • Kontrolišite Vaše stanje pomoću merača vršnog ekspiratornog protoka (pik flou metar), pomoću koga određivanjem dnevne varijabilnosti PEF, indirektno možete da: procenite stepen inflamacije i hiperreaktivnosti bronhija, pratite efikasnost terapije, otkrijete pogoršanje funkcije pluća pre razvoja simptoma bolesti i uopšte procenite težinu astme.

Za dobro edukovanog bolesnika, spremnog na saradnju, predlaže se plan lečenja kroz zonski sistem. Kada se utvrdi najbolja lična vrednost vršnog ekspiratornog protoka-PEF bolesnik može pomoću zonskog sistema da sprovodi lečenje po planu prethodno utvrđenom sa lekarom.

Zonski sistem lečenja:

Zelena zona: PEF je 80-100% najbolje lične vrednosti. Astma je dobro regulisana, aktivnosti nisu ograničene, nema poremećaja spavanja, a simptomi su minimalni ili ih nema. Koriste se preventivni lekovi

Žuta zona: PEF je 50-80% najbolje lične vrednosti. Žuto svetlo je znak upozorenja. Pojava pojedinih simptoma karakteriše ovu zonu (noćni simptomi, kašalj, sviranje u grudima, nepodnošenje zamaranja). Akutno pogoršanje zahteva privremenu korekciju terapije i doze, po prethodno utvrđenom planu. Čest prelazak u žutu zonu ukazuje da astma nije pod dobrom kontrolom i da je potrebno povećati profilaktičku terapiju u zelenoj zoni.

Crvena zona: PEF je niži od 50% najbolje lične vrednosti. Crveno svetlo signalizira opasnost. U ovoj zoni simptomi se javljaju u mirovanju ili su aktivnosti veoma ograničene. Potrebno je odmah uzeti preporučene lekove i odmah se javiti za pomoć lekaru.

  • Poštujte preporuke Vašeg lekara u vezi propisane terapije i režima života.

Pitajte Vašeg farmaceuta sve u vezi načina primene i doziranja Vaših lekova, njihovih interakcija, neželjenih dejstava i koje lekove ne bi smeli da koristite, jer mogu da pogoršaju stanje i isprovociraju napad, a koji se nalaze u slobodnoj prodaji.

Jedinica za farmakoinformatiku