Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se u organizaciji „Svetske federacije za mentalno zdravlje“( WFMH) još od 1992.-e godine svakog 10.-og oktobra u više od 100 zemalja širom sveta. To je jedinstvena kampanja na svetskom nivou koja usmerava pažnju na probleme i poremećaje mentalnog zdravlja. Ovogodišnji svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se pod sloganom „ Ulažimo u mentalno zdravlje“.

Mentalno zdravlje ne predstavlja samo odsustvo mentalnog poremećaja. Ono se definiše kao stanje u kome svaka osoba prepoznaje svoje mogućnosti, uspeva da se izbori sa svakodnevnim stresom, može da radi produktivno i sposobna je da doprinese svojoj zajednici. U mnogim zemljama, posebno u nerazvijenim i zemljama u razvoju, institucije za zbrinjavanje mentalno obolelih pacijenata suočavaju se sa nedostatkom osoblja i finansija. Još su manji fondovi koji se izdvajaju za promociju mentalnog zdravlja.

Osobe sa mentalnim poremećajima širom sveta suočene su sa kršenjem ljudskih prava. U mnogim zajednicama one su primorane da žive na periferiji gradova, u ritama, vezane, prebijene i izgladnele. U mnogim psihijatrijskim bolnicama njihov tretman nije mnogo bolji. Vezani su lisicama, bez kreveta, odeće, čiste vode i toaleta i neretko budu zlostavljani i zanemareni. Susreću se sa diskriminacijom i pri školovanju i zapošljavanju. U nekim zemljama čak im je ukinuto pravo glasa, pravo na brak ili pravo da budu roditelji!

Širom sveta 70 miliona ljudi boluje od alkoholizma, 24 miliona od šizofrenije, 50 miliona od epilepsije a 10 do 20 miliona godišnje pokuša da izvrši samoubistvo, od kojih 1 milion uspe sebi da oduzme život. Očekuje se da će po broju obolelih depresija biti bolest 21.-og veka. Procenjuje se da više od 25% osoba širom sveta tokom svog života pati od nekog oblika mentalnog poremećaja ili poremećaja ponašanja, a faktori koji su povezani sa pojavom i tokom ovih poremećaja su siromaštvo, pol, uzrast, ratovi i katastrofe, teške somatske bolesti i porodično i socijalno okruženje. Mentalni poremećaji često imaju za posledicu zanemarivanje ozbiljnih telesnih bolesti kao što su rak, bolesti srca, dijabetes...

U cilju unapređenja mentalnog zdravlja stanovništva i povećanja dostupnosti službi za mentalno zdravlje, postoje  ključne prepreke koje treba prevazići:

  1. u javnom zdravstvenom sistemu oblast mentalnog zdravlja nije prepoznata kao oblast važna za delovanje i finansiranje;
  2. nedostatak integrisane brige o mentalnom zdravlju u okviru primarne zdravstvene zaštite;
  3. nedovoljan broj kadrova za brigu o mentalnom zdravlju u društvu (specijalisti psihijatrije, psihijatrijske sestre, psiholozi, socijalni radnici).

Možda za kraj nije loše podsetiti da „duševna oboljenja nisu zarazna ali ravnodušnost jeste“!

Jedinica za farmakoinformatiku