Glavobolja je jedna od najčešćih tegoba koja se javlja kod oko 10% osoba u populaciji zapadne hemisfere i zbog koje se skoro 30% bolesnika obraća lekaru primarne zdravstvene zaštite. U nekom trenutku svog života, glavobolju doživljava 70-95% osoba, a svega oko 5% ovih osoba se obraća lekaru za pomoć. Više od 1% ambulantnih pregleda, računajući i preglede hitnih službi, se realizuje zbog glavobolja.

Glavobolja se najčešće javlja kod osoba starosti 20 do 40 godina, a zatim incidenca stabilno opada sa starenjem. Međunarodna klasifikacija glavobolja (MKG) se zbog jedinstvene terminologije i preciznih dijagnostičkih kriterijuma smatra standardom za dijagnostiku glavobolja. Prema MKG glavobolje se razvrstavaju u 14 različitih klasa, tako da prve četiri klase obuhvataju primarne, sledećih osam sekundarne glavobolje, u klasi 13 su kranijalne neuralgije, primarni i centralni uzroci bola lica, i u klasi 14 neklasifikovane i nedovoljno specifične glavobolje. Svaki tip glavobolje se posebno klasifikuje tako da jedan bolesnik može u isto vreme da ima nekoliko različitih dijagnoza glavobolja.

Ključ za dijagnozu glavobolje je detaljna anamneza. Značajno je odrediti životno doba početka glavobolje, trajanje glavobolje, način nastanka, lokalizacija, ponavljanje i učestalost, intenzitet i kvalitet bola.

Prema Međunarodnom udruženju za glavobolju primarne glavobolje su:

  • migrena
  • glavobolja tenzionog tipa (GTT)
  • klaster glavobolja

Sekundarne glavobolje se dele prema etiologiji.

Migrena se oddrugih primarnih i sekundarnih glavobolja razlikuje po skupu simptoma koji obuhvata jednostranu i žestoku, pulsirajuću glavobolju, mučninu, povraćanje, fotofobiju, fonofobiju i osmofobiju, kao i prolazne neurološke simptome koji se označavaju terminom aura. Epidemiološke studije pokazuju da je godišnja incidencija migrene 370 na 100.000 osoba, a prevalencija 10-12% u populaciji ekonomski razvijenih zemalja, i to 4,8% kod muškaraca i 14,6% kod žena. Tokom detinjstva, prevalencija migrene je jednaka kod oba pola. Međutim, od puberteta, migrena je dva do tri puta češća kod žena. Stimilusi koji mogu biti“okidači“za napad migrene su: blještava svetlost, zvuk, glad, stres, olujno vreme, nagle promene atmosferskog pritiska, nedovoljno ili previše sna, menstrualni ciklus, alkoholna pića, kofein, neki lekovi (nitrati, derivati teofilina, nifedipin, cimetidin, indometacin, oralni kontraceptivi, dr.hormoni) i hrana (čokolada, prevreli sirevi, hrana bogata nitratima, natrijum glutamat).

Nefarmakološke mere podrazumevaju identifikovanje i izbegavanje ovih stimulusa.

Farmakoterapija akutnog napada može biti nespecifična ili specifična.

Nespecifična terapija se koristi za kontrolu bola i udruženih simptoma migrene, kao i drugih bolnih poremećaja. Ova grupa obuhvata analgetike, nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) i opijate. Specifična terapija kontroliše migrenski napad, i obuhvata ergotamine, dihidroergotamin (DHE) i triptane.NSAIL su najčešće korišćeni lekovi u terapiji migrene, samostalno ili kombinovani sa metoklopramidom, u dozi 10-20 mg, su efikasna terapija umerenih i blažih ataka migrene. Kombinacija aspirina i metoklopramida je efikasna terapija ataka migrene koja se dobro toleriše. Efikasnost ove terapije je jednaka efikasnosti sumatriptana i superiorna u odnosu na DHE. NSAIL su kontraindikovani kod bolesnika preosetljivih na ove preparate, sa peptičkim ulkusom i na antikoagulantnoj terapiji. Narkotički analgetici nisu lekovi prvog izbora zbog mogućeg razvoja zavisnosti, te se preporučuje ograničenje primene ovih lekova na ne više od jednom nedeljno.

Profilaksa migrene primenjuje se ako:

  • su napadi češći od 2 puta mesečno
  • traju duže od 48 sati
  • pacijent ne može da obavlja rutinske poslove
  • je simptomatska terapija bila neuspešna ili
  • sa ozbiljnim neželjenim dejstvima

Kao profilaktici su efikasni : β- antagonisti (propranolol, timolol), triciklični antidepresivi (amitriptilin, nortriptilin), antiepileptici (valproati, gabapentin,topiramat), antagonisti 5-HT receptora (metizergid, ciproheptadin), inhibitori MAO (fenelzin). Ovi lekovi verovatno modifikuju osetljivost moždanih struktura uključenih u patogenezu migrene.

Glavobolja tenzionog tipa (GTT) je najčešća glavobolja sa prevalencom, koja se zavisno od ispitivane populacije, razlikuje u rasponu od 31% do 74% za epizodične i 2-3% za hronične forme. Ova glavobolja počinje nešto kasnije od migrene, u drugoj polovini treće decenije sa učestalošću koja opada sa starenjem. Faktori koji predisponiraju za razvoj GTT su psihosocijalni stresovi, svakodnevne frustracije, oromandibularna disfunkcija, nefiziološki položaj tela tokom rada, anksioznost i depresija, pa se u terapiji preporučuje delovanje na ove faktore. Doze NSAIL-a su znatno manje od onih koje se upotrebljavaju pri napadu migrene. Homeopatija i elektroterapija kranijalnih mišića mogu da budu korisne kod GTT. Za druge analizirane terapije kao što su: akupunktura, spinalne manipulacije, fizioterapija uključujući različite modalitete relaksacija, istezanje, transkutana električna nervna stimulacija (TENS), terapija ledom, masaža, kombinovana masaža sa ultrazvukom, vežbe, edukacija i medikacija, analgetici/nadražajni balzami-mast za rane (Tigrov balzam), terapijski dodir, nije nađeno dovoljno dokaza da su efikasne.

Klaster glavobolja počinje u četvrtoj deceniji života i češća je kod muškaraca. Odlikuje se probodnim bolom koji se opisuje kao „žarač u oku“ i uobičajeno se javlja posle par sati noćnog sna. Osnovni zahtev terapije ataka klaster glavobolje je da deluje brzo. Daju se sumatriptan, kiseonik 100%, lidokain, deksametazon, DHE, zolmitriptan. Profilaktička terapija klaster glavobolje može da bude kratkotrajna ili dugotrajna. Dugotrajna profilaktička terapija je indikovana kod bolesnika sa dužim klaster periodima i hroničnom klaster glavoboljom.

Jedinica za farmakoinformatiku